Jedan Tvit je digao pravu buru, a tiče se dece i roditelja u Srbiji i njihovog odnosa.

U Srbiji se nekako podrazumeva da roditelji služe deci dok su mali, ali i da većina očekuje da deca služe njima kada odrastu. 

Čak su i neke psihološke tvrdnje da roditelji prave decu da bi im u starosti bila korisna.

A da li se uopšte funkcija deteta treba podvoditi pod „korist“ ili pohvaliti ako je u pitanju dobra volja?

Ova rasprava je uzela maha na Tviteru.

Srbin nikad neće prihvatiti da:

– Deca nisu dužna da vam ‘brišu du*e kad ostarite’.
– Roditelj nije dužan da vam obezbedi nekretninu.
– Babe nisu dužne da vam čuvaju decu.
Lepo je ako dobijete pod 2 i 3, ali nije ničija obaveza“, glasi Tvit koji je izazvao brojne komentare.

Nije redak slučaj da roditelji podrazumevaju pomoć deteta samo zato što su mu podarili život. A često u pojedinim porodicama može da se čuje rečenica „Dok si pod mojim krovom treba da poštuješ moja pravila“. Ta rečenica nikako nije motivišuća za dete, a sa druge strane mu se sužava mogućnost izbora, ili još gore, mogućnost da napravi pogrešan potez iz kog će vremenom da „raste“ i razvija se kao ličnost.

Svakako da ima i dece sa prevelikim očekivanjima. Naime, od roditelja se podrazumeva da ih školuju, daju novac za džeparac, žurku za osamnaesti rođendan, vozački ispit, kupe automobil, stambenu jedinicu i da tako deca dobiju sve na gotovo. Takva deca će verovatno kasnije u životu očekivati da sve zaslužuju bez mogućnosti da se oko nečega dovoljno potrude.

– Deca od roditelja često imaju velika očekivanja koja se podrazumevaju pod „moranjem“, iako se van odgajanja, školovanja i vaspitanja ne mora ništa.

Šta se „treba“, a šta „mora“, deli tanka linija koji mnogi ne primećuju, pa se ono što „može, ali nije nužno“ lako uobliči u „mora po svaku cenu“. Upravo se o ovome povela rasprava među našim građanima.

– Deca su dužna i prema zakonskom uređenju da se brinu o roditeljima. A, inače, ako se ne brinu, roditelj može da ih isključi i iz nužnog dela nasledstva, tako da onog pod dva bukvalno ne bude ništa, tj. ode nekom desetom, pa i državi.

Jedan korisnik je uporedio kakvo je stanje u Americi kada su ovakve stvari u pitanju.

– Zato se ovde u Americi zna red. Hranio sam te, odgajao i platio ti školovanje, pokušao sam da ti usadim radne navike još dok si bio tinejdžer terajući te da radiš za džeparac. Ako si nešto naučio, snaći ćeš se. Moja obaveza kao roditelja pre tebi je završena. Sada je sve na tebi.

Međutim, jedna korisnica je to shvatila na drugačiji način.

– Većina ljudi maši poentu. Nisam u obavezi da brišem du*e ali ako bude u takvoj situaciji, radiću sve što mogu da žive duže i da im pomažem. Oni nisu u obavezi da čuvaju moju decu ali ipak to rade jer vole. Znači poenta je da niko nikome nije dužan nešto. Izbor je nešto drugo.

Međutim, i Porodični zakon govori o ovome, a evo šta on nalaže:

– Prema Porodičnom zakonu roditelj koji je nesposoban za rad i pri tom nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje (staranje) od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima. Ovo pravo nema roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika.

Kakvo je vaše mišljenje o ovoj temi?

BONUS VIDEO:

Izvor: najžena