Svaki treći muškarac u Srbiji živi u apstinenciji

Mlađi i sredovečni muškarci u Srbiji su usamljeniji nego ikad pre, i verovatno će biti još gore.

Ovo nije uobičajen ružičasti pogled na veze, ali je ipak realnost. Tokom poslednjih decenija, muškarci su postali veći deo te rastuće grupe dugotrajnih samaca.

Istraživanja sprovedena anketama su pokazala da, kada je reč o muškarcima starosne dobi do 30 godina, čak 30 odsto njih nije ostvarilo polni odnos sa osobom suprotnog pola u poslednjih godinu dana.

I dok zapravo ne morate da budete u vezi da biste bili srećni, muškarci su obično srećniji i zdraviji kada su u partnerstvu.

Tri rastuća trenda u pejsažu veza koji sugerišu da heteroseksualne muškarce čeka težak put kaže psiholog Aleksandra Milosavljević.

Da li smatrate da je trend usamljenosti ograničen uglavnom na muškarce ili su i žene jednako ugrožene?

– Prema jednom kroskulturalnom istraživanju iz prošle godine, muškarci češće izveštavaju o osećaju usamljenosti u odnosu na žene. Ipak, ovo nikako ne znači da je trend ograničen na muškarce – u modernom društvu se i žene često osete usamljenim.

Kad je reč o pitanju usamljenosti, bilo u čisto društvenom smislu ili emotivno-seksualnom, treba istaći da su istraživanja pokazala da je fenomen povezan i sa uzrastom i sa kulturom. U smislu uzrasta, izveštava se o nešto većem nivou usamljenosti adolescenata i osoba srednjih godina u odnosu na starije osobe.

Ovo je pomalo neobičan nalaz jer bismo očekivali da bake i deke budu najusamljeniji, međutim treba uzeti u obzir da je usamljenost u različitim životnim razdobljima podstaknuta različitim promenama. U adolescenciji smo usamljeni najčešće zbog potrage za ličnim identitetom i čuvenog, buntovničkog osećaja nerazumevanja.

U srednjem dobu su tu očekivanja i društvene norme koje treba ispuniti, potraga za partnerkom ili partnerom koja nas čini usamljenim, dok je u starijem dobu to smrt partnera ili partnerke.

Uticaj kulture je takav da muškarac u Americi može izveštavati o višem nivou usamljenosti u odnosu na recimo muškarca koji živi u Srbiji, zato što on živi u kulturi koja je individualistička, dok mi ovde više naginjemo kolektivističkoj kulturi – smatra Milosavljević.

Kakav je uticaj društvenih mreža, pogotovo aplikacija za upoznavanje, na otuđenost u heteroseksualnim vezama?

– U psihologiji postoji nešto što zovemo „Realno ja“ i „Idealno ja“. Oni predstavljaju jednu realističnu sliku o sebi, odnosno sliku o sebi kojoj težimo. Kada pravimo naloge na društvenim mrežama i sajtovima za upoznavanje, danas je mnogo lakše na njima predstaviti to Idealno ja.

U tom smislu kada se dve osobe upoznaju a do poznanstva je došlo online putem može doći do otuđenja, onda kada shvate da „Realno ja“ partnera nije baš jednako „Idealnom ja“, jer su stvorena nerealistična očekivanja.

Do otuđenja može doći i zato što žene i muškarci koriste aplikacije za upoznavanje sa različitim motivima. Uzeću za primer Tinder, za koji su se žene u istraživanjima izjašnjavale da ga češće koriste u potrazi za dugotrajnom vezom, dok muškarci iznose da ga češće koriste u potrazi za „casual“ seksualnom vezom.

Takođe, statistički gledano, žene imaju veći broj “match” iskustava, dok će muškarci češće kliknuti “like” dok skroluju kroz aplikaciju.

Koje veštine nedostaju današnjim mladim ljudima, a koje su neophodne za uspostavljanje zdrave ljubavne veze?

– Ovo je delikatno pitanje kojim bismo implicirali da takvo stanje vlada među mlađom populacijom.

Pre bih istakla ulogu roditelja, škole i medija u načinu na koji se prikazuju heteroseksualne veze. Sve ćešće smo svedoci romantizacije toksičnih odnosa između žena i muškaraca, a koji su najvećim delom utemeljeni u patrijarhalnim vrednostima koje još uvek dominiraju u društvu.

Samim tim se kod mladih stvaraju nerealna očekivanja ali i formiraju pogrešne slike o tome kako emotivno-seksualni odnos između žene i muškarca treba da izgleda.

Ono što je važno jeste da prepoznajemo takve obrasce u medijima i kroz roditeljsku ili vaspitnu ulogu škole kontinuirano radimo na tome da se takvi obrasci ponašanja ne ukorene i kod mladih – istakla je Aleksandra Milosavljević.

BONUS VIDEO: