Proslavljeni košarkaš Zoran Moka Slavnić progovorio je o svom odrastanju, sinu Zvezdanu, otkrio kako je dobio nadimak, ali i kako je na „prevaru“ osvajao devojke.

Otac učesnika Zadruge, Zvezdana Slavnića, Moka pre nego što je propatio zbog svega što mu je sin priredio kada je u martu 1998. u klubu „Četiri sobe“ upucao Olivera Jovanovića koji je kasnije preminuo, ali i još nekoliko puta završio iza rešetaka, nije imao lak život. Moka Slavnić rođen je u Beogradu na Dorćolu, u siromašnoj radničkoj porodici. Majka Katarina je bila domaćica, a otac Milivoje šofer. Priznao je da se sa 10 godina družio sa starijim momcima koji su bili mangupi i uz njih je postao faca u kraju. Velika želja njegovih roditelja bila je da završi srednju školu što im je on i ispunio, ali je čim završi obaveze pravio nestašluke.

„Čim se završe časovi, odlazio sam da se tučem. Takav je bio kraj i to je bilo normalno! Zgrada do zgrade se potuče ili mi siromašni uličari, kako su nas zvali, sa bogatima. Često smo u tučama koristili motke. E, tako sam i dobio nadimak Moka. Pričao sam da sam dobio nadimak po moka-čokoladi ili moka-keksu, a istina je da je nastao po motki“, ispričao je Moka.

Pre košarke, Slavnić je trenirao boks, odbojku, rukomet, fudbal, atletiku… Na kraju se odlučio za sport u kome je ostvario neverovatne rezultate – „Nisam znao kojim sportom ću se profesionalno baviti jer sam bio uspešan u svakom. U meni je proradio inat i zato sam odlučio da krenem tamo gde je najteže, a to je košarka, jer je igraju visoki ljudi. Toliko sam je zavoleo da bih dao život za taj sport. Period u kom sam igrao u Crvenoj zvezdi je najlepši u mojoj karijeri. Ceo svet je bio moj! Lako sam se probio do prvog tima, a onda sam uspeo sve da uverim da ‘mali ispljuvak’, kako su me zvali, zaista vredi. Uvek sam bio najmanji u timu, a najbolji! Takav je i moj sin Zvezdan, ali se on rodio sa srčanom manom i to ga je sprečilo da postane profesionalni sportista“.

Pored obaveza u basketu, Moka je nalazio vremena i za ljubav – „Kroz sport mnogo brže sazrevaš i znaš šta hoćeš. Zato me nije bilo sramota da priđem bilo kojoj devojci! Bio sam vrlo zaljubljive prirode, a prvi s*ks sam imao sa 17 godina, i to sa starijom devojkom. Moj prijatelj i saigrač Dragan Kapičić dobijao je po 50-100 pisama dnevno od devojaka. U njima su mu slale svoje fotografije! Davao mi je da ih čitam. Gledao sam slike i birao one koje mi se sviđaju, pa im, praveći se da sam Dragan, zakazivao sastanke. Kad bi me videle, zbunile bi se. Nekima curama nije smetalo što bih se ja pojavio umesto Kapičića. Dešavalo mi se i da, dok igram utakmicu, primetim neku devojku u publici, pa joj kažem da me sačeka dok završim“.

Prvu suprugu Slavicu upoznao je na utakmici – „Bio sam u vezi s njenom drugaricom. Došle su zajedno da gledaju košarku, a ja sam u sebi rekao: ‘Jao, nije trebalo da dovedeš ovu’. Smuvao sam je i bili smo zajedno 19 godina“.

Najveću sreću doživeo je kada mu se rodio sin Zvezdan, kog je oduvek želeo – „Dobio sam ga dok sam bio na Olimpijskim igrama. Voleo sam Crvenu zvezdu i zato sam mu dao ime Zvezdan. Da sam imao ćerku, zvala bi se Zvezdana! Kada su mi javili da se rodio, popio sam dve litre ruskog šampanjca. Glava mi je bila teška kao cement, jer nikad pre toga nisam pio. Zvezdan me je obožavao, vodio sam ga svuda sa mnom. Raznih tu ima anegdota! Sećam se, kad je imao tri godine, bili smo na moru u Splitu i učio sam ga da pliva. Stavio sam mu šlauf i bacio ga sa obale u vodu. Propao je kroz šlauf i navukao strah od vode, ali i mene. Bežao je kao lud! Pošto sam igrao košarku u inostranstvu, prvi razred je završio u Italiji, a šesti u Španiji. Zato perfektno zna sve jezike! Bio je najbolji đak u razredu i nikad nisam imao problema s njim dok je bio mali“.

Za to što mu se sin okrenuo ulici i kriminalu, isključivo krivi sebe – „Kad je imao 14 godina, razveo sam se, a on je ostao da živi s majkom. To mi je najveća greška u životu! Znao sam da neće moći da izađe na kraj s njim. Kajem se što ga nisam uzeo kod sebe, jer sam bio svestan da nisam napravio naučnika, već mangupa, koji mora da se izvede na pravi put. Trudio sam se nekako da ga ukrotim. Upisao sam ga u Petu gimnaziju i svaki dan vozio u školu, a zatim i posle škole kući. Ustajao sam rano zbog njega, pravio mu sendviče, plaćao privatne časove… Izdržao je taj tempo nekoliko meseci, a onda mi je rekao da neće više da ide u školu jer ga ne zanima“.

Osvrćući se na bolnu prošlost, Slavnić žali što nije uspeo da sina skloni iz sveta kriminala, iako je pokušavao: „Krivo mi je što Zvezdan i ja nismo imali dobar odnos. Nije mi se dopadao put kojim je krenuo i to sam mu otvoreno zamerao. Pokušavao sam da mu pomognem, ali nije hteo da me sluša. Bio je odličan u sportu, to je nasledio na mene. Međutim, nije ga zanimalo čak ni da bude trener“. Moka je istakao i da je podržao sina da uđe u Zadrugu, jer je to, kako kaže, „jedini način da legalno zaradi novac“. Dodao je i da mu ništa ne zamera i da će biti ponosan na njega šta god uradio, jer je to njegov sin.

(MONDO/InformerHit)

BONUS VIDEO:

hypetv.rs