Silvio Berluskoni, koji je preminuo danas u 86. godini života, bio je italijanski biznismen i bivši premijer Italije.

Rođen je u Milanu 29. septembra 1936. godine, a njegova biografija obiluje skandalima, optužbama za korupciju, seksualnim aferama i kontroverznim poslovnim poduhvatima.

Karijeru je započeo prodajući usisivače, pevajući, da bi kasnije pokrenuo građevinsku kompaniju i potom se prebacio na medije, koji pored poslova u finansijskom i sportskom sektoru čine većinu njegovog bogatstva. Berluskonijeva glavna kompanija “Medijaset” operisala je na tri nacionalna televizijska kanala, što pokriva polovinu nacionalnog TV sektora, a tu je i vodeća italijanska agencija za oglašavanje “Publitaija”.

Bio je vođa je političkog pokreta „Forca Italija“ (Napred Italijo), partije koja je zvanično osnovana u januaru 1994, da bi se prvi put kandidovala za opšte izbore u martu iste godine, međutim 2008 FI je raspuštena i Berluskoni je osnovao novu političku stranku Narod slobode, koja je se od 2013. zove Napred Italijo.

Berluskoni je bio kratko premijer (sedam meseci) 1994. godine. Godine 2001. ponovo je postavljen na istu funkciju, druga Berluskonijeva vlada je najdugotrajnija u istoriji italijanske republike. 20. aprila 2005, Berluskoni je ponudio ostavku svoje vlade posle poraza na regionalnim izborima i unutrašnjih problema u koaliciji. 23. aprila 2005. formirao je novu vladu bez većih promena u sastavu.

Na parlamentarnim izborima u aprilu 2006. godine koalicija Silvija Berluskonija izgubila je od leve koalicije Romana Prodija. Pobeda je bila vrlo tesna (0,11%) pa je Berluskoni dugo osporavao rezultate izbora da bi na kraju, ipak, početkom maja podneo ostavku.

Međutim Prodijeva vlada će izgubiti parlamentarnu većinu i Berluskonijeva centro-desničarska koalicija će odneti pobedu na izborima 2008.

12. novembra 2011. Berluskoni podnosi ostavku predsedniku Italije Đorđu Napolitanu, posle gubljenja parlamentarne većine i velike ekonomske krize koja je snašla zemlju.

On je takođe vlasnik i osnivač medijskih kompanija koje mnogi nazivaju „italijansko medijsko carstvo“. Prema Forbs magazinu, Silvio Berluskoni je najbogatiji čovek u Italiji sa imetkom vrednom 12.000.000.000 dolara u 2005-oj, a istovremeno i 25. najbogatiji čovek na svetu.

Bio je predsednik i fudbalskog kluba FK Milan između 1986. i 2004; posle njegove ostavke – koja je iznuđena zakonom – 26. decembra 2004. tim nije izabrao novog predsednika[traži se izvor, tako da je on danas samo suvlasnik tima.

Novinaru Gazete svojevremeno je, predstavljajući svoju biografiju „Epska priča o milijarderu koji je zavladao Italijom“, rekao da ne namerava da napusti Milan sve dok klubu ne donese nove uspehe, a opisao je koliko mu znači ovaj klub.

– Već sam rekao deci da kada odem, ako žele, mogu da prodaju sve što im ostavim. Jedino da ne prodaju dve stvari: moju kuću u Arkoreu i većinu vlasništva nad Milanom – jasno je poručio Berluskoni.

Bio je jedan od najbogatijih ljudi Italije. “Forbs” je njegovo bogatstvo 2019. procenio na 6,4 milijarde dolara, a ove godine se sa 8,1 milijardom našao na 327. mestu najbogatijih u svetu, te peti na listi najbogatijih Italijana.

Većina Berluskonijeve politike karijere zagađena je nizom pravnih bitki. Sam se često žalio da je žrtva milanskog pravosuđa. Berluskoni je još 2009. procenio da se za 20-tak godina na sudu pojavio 2.500 puta – na 106 odvojenih procesa – a da su pravni troškovi iznosili ukupno oko 200 miliona evra.

– Ja sam bez sumnje osoba koja je najviše (krivično) gonjena u čitavoj istoriji sveta i istoriji čovečanstva – rekao je jednom odnoseći se na svoje pravne probleme i požalio se da je “potrošio milione na sudije” – pre nego što se ispravio i razjasnio da je mislio na “advokate”.

Stalno je poricao proneveru, poresku prevaru, te pokušaj podmićivanja sudije. Bezbroj puta je oslobođen na sudu, njegove presude su ukidane ili su zastarele. Snažan udarac usledio je 2011, kad je Ustavni sud izmenio zakon koji je imunitetom štitio njega i druge ministre. Do kraja godine je ostao bez vlasti, da bi u oktobru 2012. dobio četiri godine zbog poreske prevare i zabranu držanja javne kancelarije.

I dalje je tvrdio nevinost, govoreći o “pravosudnom puču”. S obzirom da je tada imao 75 godina, kažnjen je prinudnim radom – četiri sata nedeljno u katoličkom staračkom domu za dementne pacijente kod Milana.

Berluskoni se 1965. oženio Karlom Elvirom Dal’Oljio sa kojom je dobio ćerku Mariju – poznatiju kao Marinu – i sina Pjera Silvija. Razveli su se 1985. Drugu suprugu, glumicu Veroniku Lario, upoznao je početkom osamdesetih, nakon njenog toples nastupa u predstavi. Sa njom je kasnije dobro troje dece, ćerke Barbaru i Eleonoru i sina Luiđija, a venčali su se tek 1990.

Do tada je Berluskoni bio poznati preduzetnik, a njegovo venčanje je bilo značajan društveni događaj. Jedan od kumova bio mu je Betino Kraksi, bivši premijer i vođa Italijanske socijalističke partije.

Nakon što je fotografisan na žurci povodom 18. rođendana manekenke u usponu Noemi Leticije, Veronika je podnela zahtev za ravod, u maju 2009. Sud mu je 2012. naložio da isplati Veroniki 48 miliona dolara, ali je zadržao kuću vrednu 100 miliona u kojoj su živeli sa svojih troje dece. Takođe, Berluskonijeva stranka Forca Italija je u martu 2020. objavila da je on raskinuo sa 34-godišnjom Frančeskom Paskale, nakon 12 godina veze, uz napomenu da će njih dvoje „ostati prijatelji“.

Inače, njegova biografija obiluje skandalima, optužbama za korupciju, seksualnim aferama i kontroverznim poslovnim poduhvatima.

Politička dostignuća bivšeg premijera zasenjena su bezbrojnim krivičnim prijavama protiv njega – iako je jedina presuda koja nije poništena u žalbenom postupku bila za poresku prevaru – i njegovim zloglasnim seks-zabavama, nazivane „bunga bunga“ na kojima je često bilo mlađanih lepotica koje su mu služile za imidž i uspon u karijeri, neretko im pomažući da se i one probiju.

Berluskoni je bio osuđen na sedam godina zatvora zbog prostitucije s maloletnicama za vreme organizovanih večeri. Kazna je u žalbenom postupku ukinuta. Tako je poništena presuda da je platio seks sa maloletnom Marokankom, zvanom „Rubi kradljivica srca“, iako se i nakon toga suočavao sa dve optužbe za podmićivanje svedoka da ćute.

Život Silvija Berluskonija često je oslikavao sapunice koje su njegovi TV kanali prvi put doneli iz SAD u Italiju.

Za Berluskonija važi i da je bio opsednut mladošću. Premijer je redovno posećivao frizera, kozmetičara, čak i solarijum. Dok se 2017. borio da se vrati na političku scenu premijer je pokazao novo lice – i to bukvalno. Berluskoni se pojavio sa narandžastim tenom i blještavo belim zubima, zategnutog lica. Da li je u pitanju bio botoks, šminka ili operacija, tek nakon takve njegove pojave pisalo se o „najzategnutijem licu“ političke scene i „voštanoj figuri“.

hypetv.rs / kurir.rs