Pisac Dušan Nedeljković čiji sin pohađa sedmi razred OŠ „Vladislav Ribnikar“, nedugo nakon pucnjave uključio se u emisiju „Uranak“ na televiziji K1 i govorio je o masakru koji je zavio celu Srbiju u crno.

– Sin je tog dana bio u školi. Ja sam, kako se to kaže umetnik, pa ustajem malo kasnije i probudili su me neki čudni ljudi koji me ne zovu tako rano ujutro. Po mobilnom sam provalio da se nešto dešava. I tast me je, recimo, zvao. Onda sam naleteo na ženu koja je trebalo da bude na poslu i koja je u telefon govorila: Gde, šta? Pucnjava u „Ribnikaru“… Skočio sam na električni trotinet i otišao tamo, bilo je malo policajaca i bila je užasna tišina. Ribnikar ima dva ulaza – jedan gde se sve desilo i drugi gde su klinci, i moj sin je bio na tom drugom. Moj sin je odmah znao ko je pucao. Razišla se magla ovih dana i otprilike znam sve šta se desilo. – rekao je pisac.

Šta se desilo tog kobnog dana?

Nedeljković je kazao da iz svog ličnog iskustva zna da je dečak koji je napravio masakr imao takozvanu „upucanu“ ruku.

– Ja sam u JAT-u 25 godina bio instruktor za bezbednost, i „upucana“ ruka znači da je on bio žešće uvežban. Ja recimo ne bih mogao tako precizne pogotke da imam. Da izvučem neki rendom pištolj i da to uradim. Moj sin je rekao da je on jedan neprimetan dečak, oni su odeljenje pored odeljenja. On je ušao i pucao na tog jadnog čoveka iz obezbeđenja koga smo mi svi stvarno dobro znali i pogodio ga je s nekih 13 metara što je samo po sebi nenormalno. Devojčice koje su bile peti razred i koje su bile dežurne je ubio, a onda je otišao levo u kabinet istorije, pucao u profesorku, a dok je menjao šaržer neki dečaci poskakali su kroz prozore. Devojčice su se sklonile u ćošak učionice, a neki učenici su protrčali kraj njega. Jedan od dečaka ga je gurnuo i on je ležeći valjda pucao u njega, neki su meci u plafonu, to se saznalo, kazao je pisac.

Pisac smatra da se na sme raditi po knjizi

Treba slušati roditelje i decu, i ne insistirati na tome da krenu u školu. Predlog nas roditelja je da se taj ulaz gde se sve desilo zatvori i da sva deca ulaze na drugi ulaz. Jedna žena je juče rekla najpametniju stvar – da se više ne uključuje zvono jer zvono će ih asocirati na pucnjavu.

– Zvonilo je dok je pucao. Ajmo da pravimo pozorišne predstave, bendove, da ne govorimo o kontrolnim. Pet nedelja je do kraja godine i ja bih završio sa školskom godinom, bar za sedmake, jer osmaci ove nedelje idu na pripreme za srednju školu. Plašim se da i pored dobronamernosti svih tih ljudi da će doći neko ko će da se drži skripti i da će izazvati kontarefekat kod dece koja su ionako naježena. Trebalo bi mladi ljudi da rade s njima, koji su tek završili studije, da dođu muzičari, glumci, sportisti… Kad vidiš nekog idola, to je super. Ne smeš da pokažeš emocije pred tom decom. Zagrle me i meni se noge odseku, umesto ja njih da tešim, oni teše mene. – rekao je pisac.

BONUS VIDEO:

(Hypetv.rs/Kurir.rs)