Voćarstvo i pčelarstvo se posebno ističu

Za poljoprivrednike u Srbiji dolaze bolji dani. Vlada Srbije i nadležno ministarstvo ulažu ozbiljne napore da ovaj sektor oživi i da proizvođače maksimalno pomognu ne samo novčanim podsticajima, već i da im pomognu u plasmanu njihovih proizvoda.

Koliko ova vlast pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića brine o srpskoj poljoprivredi najbolje govori činjenica da je su budžetska sredstva za tu granu privrede tri puta veća nego što su bila 2012. godine i iznose skoro 115 milijardi dinara. 

Povećanje budžeta između ostalog podrazumeva:

– Povećanje subvencija po hektaru obradive zemlje sa 9.000 na 18.000 dinara, tako da će po ovoj meri poljoprivrednicima ukupno biti isplaćeno 30 milijardi dinara.

– Davanje po grlu priplodne mlečne krave sa 25.000 na 40.000 dinara. Za ovu meru će u 2023. godini biti ukupno isplaćeno 14,3 milijarde dinara.

– Davanje po grlu za kvalitetne priplodne krmače sa 15.000 na 18.000 dinara.

– Povećanje premije za mleko sa 15 na 19 dinara po litru u drugom, trećem i četvrtom kvartalu. Ukupan iznos za premije za mleko u ovoj godini biće 15 milijardi dinara.Od ove godine smo ukinuli i donju i gornju granicu i kada je reč o broju grla i količini isporučenog mleka – apsolutno za svaki litar mleka ćemo isplatiti premiju.

Na zahtev proizvođača, Ministarstvo je po prvi put u podsticaje uvrstilo i subvencije za uzgajanje ruža.

Ove godine biće umanjene naknade za odvodnjavanje za 50%, a od 2024. u potpunosti će biti ukinute.

Među dodatnim merama podrške poljoprivrednicima obezbeđena je i refakcija, odnosno povrat za akcize za gorivo u iznosu od 50 dinara po litru koji će važiti od 2024. godine.

Sve bolji rezultati u poljoprivredi

Koliko je politika vlasti uspešna potvrđuju i sve bolji rezultati u svim poljoprivrednim sektorima. Tako voćarstvo u našoj zemlji beleži izuzetne rezultate i istorijski nivo proizvodnje. To potvrđuju i brojni stručnjaci, kako strani tako i domaći. 

U 2021. godini Srbija je imala oko 600.000 tona voća, a sada je to već došlo na 1,4 do 1,5 miliona tona, rekao je pre nekoliko dana profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović na stručnom skupu posvećenom voćarstvu na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

– Napredak u povećanoj proizvodnji za kratko vreme postignut je zahvaljujući znanju i uvođenjem novih tehnologija koje su prilagođene klimatskim promenema. Srbija ima dosta voćnjaka, posebno u Vojvodini i centralnoj Srbiji, s postavljenom protivgradnom zaštitom – kazao je Keserović i naveo kako savetuje da se protivgradna zaštita ne podiže samo na plantažama jabuka, krušaka i trešanja, već i u voćnjacima gde su šljive i marelice.

Nikad veći izvoz

Povećana proizvodnja sa sobom vuče i dobre rezultate u trgovini i izvozu poljoprivrednih proizvoda. Važna stvar je što se nakon šoka izazvanog ratom u Ukrajini prilike stabilizuju i otvaraju neka nova tržišta. 

Srbija je potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa najmnogoljudnijom zemljom na svetu – Narodnom Republikom Kinom, što je dalo zamajac rastu izvoza. Sporazum se dominantno odnosi na poljoprivredne proizvode.

Prema informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, danom stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini, Srbija će dobiti bescarinski pristup kineskom tržištu za sveže jabuke, breskve, šljive, višnje, lubenice, suvo grožđe, semensku raž, ječam, ovas, seme suncokreta, seme uljane repice, ruže, sušeno mahunasto povrće, kisele krastavce i kornišone.

Bez carine će se izvoziti i kukuruz šećerac, smrznuto svinjsko meso, svinjska mast, pastrmka i šaran, prerađevine i konzervirani proizvodi od mesa, kobasičarski proizvodi, konzervirano povrće, džemovi, mineralna i prirodna voda, pivo, sveže i sušeno bilje za industrijsku svrhu, goveđa koža, a svi ovi proizvodi čine 60 odsto ukupne razmene sa Kinom.

Taj i brojni drugi sporazumi, zajedno sa povećanim ulaganjima u poljoprivredu doveli su do rezultata u izvozu koji su na istorijskom nivou:

Srbija ima najviše košnica pčela po glavi stanovnika

Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na otvaranju 23. Međunarodnog stručnog seminara pčelarskih udruženja u Aleksincu koji je organizovala Regionalna asocijacija pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije, Tanasković je ocenila da je pčelarstvo poslednjih godina doživelo snažan razvoj, da je med postao značajan izvozni proizvod Srbije i najavila da će država i u budućnosti nastaviti sa podsticajima za pčelare.

Ministarka je tom prilikom dodala i da je Srbija sa najviše košnica po glavi stanovnika u svetu. 

Izuzetni rezultati beleže se i u oblasti stočarstva i proizvodnje žitarica:

U proivodnji žitarica tradicionalno dominira region naše severne pokrajine – Vojvodine. Od kultura najviše su zastupljene kukuruz i suncokret. I pored varijabilne cene proizvodnja žitarica usled napretka u tehnologijama proizvodnje postaje sve unosniji posao. 

“Najdomaćin 2023”

Pored svega ministarstvo poljoprivrede i ministarka Jelena Tanasković pokrenuli su mnoge inovetivne akcije u cilju promocije i unapređenja poljoprivrede i života na selu. Jedna od njih koja zavredila veliku pažnju javnosti je takmičenje za najboljeg domaćina srbije nazvano “Najdomaćin 2023”.

U sklopu nje je pokrenut karavan poljoprivrede kroz Srbiju gde su zvaničnici ministarstva i stručni žiri obišli domaćine širom naše zemlje. Za nagradu se prijavilo preko 400 domaćinstava, a nagrada je otišla u malo selo uz bugarsku granicu kod Dimitrovgrada za mladog poljoprivrednika – Miloša Cvetkova.

(Hypetv.rs/SD.rs)