Svi ponekad odlažemo obaveze, ali prokrastinatori konstantno izbegavaju važne zadatke. Umeju namenski da se okupiraju različitim aktivnostima, koje će ih odvraćati od primarnog zadatka.

Prokrastinacija, velikim delom, odražava borbu sa samim sobom, odnosno sa samokontrolom, u istoj meri u kojoj odražava i čestu, ljudsku nesposost da predvidimo kako ćemo se osećati sutra ili prekosutra.

Česti prokrastinatori su perfekcionisti. Za njih je, recimo, psihološki prihvatljivije da nikad ni ne započnu zadatak, nego da se suoče sa mogućnošću da taj isti zadatak ne obave kako treba. Česta pojava su i prokrastinatori koji tvrde da bolje funkcionišu pod pritiskom. Međutim, mnoga istraživanja pokazuju da to nije slučaj. Na taj način, smatra se, osobe, zapravo, samo opravdavaju svoje odugovlačenje. Naravno, treba pomenuti i da savremeno okruženje svakako podstiče problem  odugovlačenja u svakom obliku, pružajući niz različitih elektronskih i drugih distrakcija.

Za prokrastinatore je često da izjavljuju nešto poput: „Ne radi mi se to sada“ ili „Nije mi do toga„. Takve i slične izjave uvek imaju prednost u odnosu na zadate ciljeve. Nažalost, pomenuti odnos prema obevezama izaziva u prokrastinatoru skup negativnih emocija, koje dodatno mogu obeshrabriti osobu, čak i od eventuanih, budućih ciljeva. Problem odugovlačenja, takođe, odražava određeni stepen samoobmane, jer, na nekom nivou, prokrastinatori jesu svesni koja se istina krije iza njihovih postupaka.

Zašto prokrastiniramo?

Smatra se da 20% ljudi na svetu ima problema sa hroničnom prokrastinacijom. Za njih, odugovlačenje prožima sve domene njihovih života. Takođe, postoje i ljudi, koji su prokrastinatori samo u određenim specifičnim situacijama.

Postoje i različiti tipovi ljudi koji prokrastiniraju. Jedni, recimo, jure uzbuđenje. Oni odugovlače kako bi u poslednjem trenutku, pod pritiskom, uživali u naletu euforije i adrenalina. Problem odugovlačenja imaju, često, i osobe sa niskim samopouzdanjem. To su osobe koje izbegavaju da se, na bilo koji način, posvete nekom zadatku ili obavezi iz straha od  neuspeha. U oba slučaja to su ljudi koji su veoma zabrinuti oko toga šta drugi misle o njima. Postoje i oni koji izbegavaju donošenje odluka uopšte. Za njih, odluka, ako nije ni doneta, automatski ih oslobađa odgovornosti od ishoda mogućih događaja.

Kom god tipu da pripadate, gubici su veliki. Problemi unutrašnje vrste, koji se ne primećuju odmah, potencijalno mogu uzrokovati ozbiljnije probleme kao što su nesanica, problemi sa imunitetom i probavnim sistemom. Takođe se primećuje da prokrastinacija negativno utiče i narušava odnose, kako u privatnoj sferi, tako i u poslovnoj.

Krug odlaganja vuce osecaj krivice, upadanje u stanja panike, koja dovode do pravljenja izgovora.

I tako u krug.

Sa vedrije strane, moguće je savladati problem odugovlačenja, ulaganjem truda, naravno. Svaka promena koju uvodimo kako bismo izmenili već ustaljene obrasce ponašanja troši puno energije, i to fizičke. Međutim, veliki učinak je pokazala strukturalna kognitivna i bihejvioralna terapija u istrebljivanju problema prokrastinacije

BONUS VIDEO:

Psihocentrala/Psichology today