Kako je slavni glumac Ričard Barton napisao u svom dnevniku, kada je sa svojom suprugom, takođe poznatom glumicom, Elizabet Tejlor, došao na Brione 1971. godine, dočekali su ih „žena seljačkog izgleda i mali muškarac velikog stomaka“.

Naravno, reč je o maršalu SFR Jugoslavije Josipu Brozu Titu i njegovoj ženi Jovanki.

Ona je, kako je Barton naveo, bila šarmantna i „razornog“ osmeha, a njemu zbog zatamnjenih naočara nije video boju očiju. Iznenadilo ga je koliko je ona krupna, a on tako „malen i nežan“, i izuzev tog stomaka, sitan. I koraci su mu bili kratki, a ruka koju je Bartonu pružio za upoznavanje, isto je bila, zapisao je, „malena“. Tito i Madam Broz nisu impresionirali Ričarda Bartona, piše Mondo.

Poznati glumački par Ričard Barton i Elizabet Tejlor su davne 1971. godine došli u Jugoslaviju kako bi se on pripremio za ulogu Tita, kojeg će igrati u filmu „Bitka na Sutjesci“. Supruga Liz Tejlor pravila mu je društvo. Druženje s Titom, Barton je opisao u svojim dnevnicima koji će „Yale University Press“ promovisati tokom avgusta. Epizodu iz Titovog života generacije danas starije od 50 pratile kao sapunicu uživo. Glamurozne holivudske zvezde koje su paparaci pratili u stopu zbog ekscesa izazvanih ljubomornim ispadima, i jugoslovenski predsednik sa svojom prvom damom.

Iako istorija o Titu privatno govori kao o čoveku dobrom domaćinu svetskoj političkoj, ali i šoubiz eliti, Bartonu je Tito bio dosadan. Istovremeno je Elizabet Tejlor bila, pisao je Ričard Barton, fascinirana jugoslovenskim vođom. Titu je slavni par stigao 31. jula. Jovanka Broz ne bi volela da pročita šta je veliki glumac rekao o njenom izgledu, iako je nahvalio njen šarm i „razoran osmeh“.

„Stigli smo srećno i odvezli smo se automobilom ‘mercedes-benzom’ do i kroz Pulu, gde nas je čekao brod. Masa fotografa i novinara, i TV ljudi čekala nas je na aerodromu. Uobičajena pitanja: ‘Kakav je osećaj glumiti velikog čoveka?‘, ‘Koliko znate o Titu?‘. Dali su nam vilu nedaleko od Titove. Vrlo vruće, bez klima uređaja. Madam Broz dočekala nas je u vili. Krupna žena vrlo seljačkog izgleda te krajnje šarmantna sa razornim osmehom. Ponuđeni su nam kanapei (koje sam jeo, sklonivši hleb), i šampanjac, koji sam odbio, i ukusna turska kafa, koju nisam odbio“, napisao je u svom dnevniku Ričard Barton.

Tako je 1. avgusta napisao:

„Dug, ali ugodan dan proveden, osim kratkog poslepodnevnog dremeža, sa Titom. Predsedniku i supruzi poklonili smo Van Cleef & Arpels – komad pirita sa satom u njemu. Kad me Tito pitao o scenariju, rekao sam da mislim da je on u njemu malo predstavljen i kako treba biti jači te da je ta uloga premala. Rekao je da je u redu da bude veći, što se režiseru izuzetno dopalo. Tako da ću možda imati nešto bolje i više raditi, nego samo stajati i izgledati kao ‘čovek sudbine“.

Barton je 21. jula 1971. godine, u svom dnevniku zapisao:

„Veći deo jučerašnjeg dana proveo sam sa Jugoslovenima u razgovoru o Titovom filmu. Puno fascinantnih priča o komunizmu i Rusiji, ali najviše o Titu. Idemo, na Titov poziv, da ga vidimo dvadeset osmog. Trebalo bi biti vrlo zanimljivo, u najmanju ruku“, napisao je on.

Film „Bitka na Sutjesci“ ratna je priča iz Drugog svetskog rata o „Operaciji Švarc“, kako su joj ime dali Nemci koji su ju i započeli. Cilj je bio da unište jugoslovenske partizanske jedinice u blizini Sutjeske, u jugoistočnoj Bosni. Bitka je počela 15. maja i završila se 16. juna 1943. godine. Poginulo je 7.500 partizana, muškaraca i žena. Iako su Nemci, potpomognuti vojnicima NDH, izgubili tek 514 vojnika, partizani su uspeli da izađu iz obruča nemačkih snaga i da opstanu. Bila je to odlučujuća bitka za vojnu pomoć saveznika u nastavku rata, jer su se vojnici britanske vojne misije priključili Glavnom štabu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) i svedočili ulozi partizana u otporu Nemcima. Tito je u bici i ranjen, 9. juna, u eksploziji bombe povređena mu je ruka. Od težeg ga je stradanja spasao samo nemački ovčar Tigar, koji je skočio na njega i odgurnuo ga.

Ričardu Bartonu ratni lik se svidio, ali predsednik Tito, proizlazi iz njegovih zapisa, baš i ne.

„Malo me iznervirala nervoza s kojom nas posluga sve poslužuje. Tito i Jovanka žive u neverovatnom luksuzu, neuporedivim s bilo čim drugim što sam vidio. Nakon ručka, predsednik i ja smo puno razgovarali o ratu, a posebno o Sutjesci. Pitao sam ga voli li Staljina. Dugo je čekao na odgovor, i na kraju je rekao da mu se ‘sviđa, odnosno, divi mu se kao političaru, ali da ga ne voli kao čoveka“, istakao je Barton.

Opisao je put.

„Nazvao nas je u 16 sati i u kabrioletu Lincoln Continental smo išli. Odmah je, ni pedesetak metara od kuće, vozeći preko vrlo oštrog kamena, probušio prednju desnu gumu. Umesto da se zaustavi i ugasi motor, on je pojačao broj okretaja, a mi smo se klackali i trzali nekih desetak sekundi koje su parale živce. Ostavili smo auto i otišli pešice u mali zoološki vrt sa slonom i kozama, gazelama… Odjednom je izgledao vrlo staro i još sitnije nakon incidenta s automobilom, ali ubrzo je ponovo bio stari, samopouzdan. Činilo se da se pomalo bojao slona dok ga je hranio“, napisao je Barton.

Poslednji put se Tito u dnevniku spominje 2. avgusta 1971.

„U 9.30 sam vidio PR-ovca koji mi je postavio mnogo pitanja o tome zašto sve to radim. Po ko zna koji put sam napamet ponovio ‘Sjajan čovek’, ‘Sjajna prilika’, ‘Nadam se da mogu ispoštovati pravdu’… Nadao sam se zapravo da oni mogu ispoštovati pravdu prema meni. Dajte mi alat, i ja ću nastaviti s poslom. Da nije, zapravo, Elizabet Tejlor oduševljena snagom i slavom svega toga, dao bih sve od sebe da prekinem i pobegnem, tako je ogroman napor otrpeti dosadu, posebno beskrajni prevedeni razgovori. I Tito i Madam Broz pričaju duge priče, za kojih ne dopuštaju da ih prevodioci prekidaju, pa nakon što poslednji završi, čoveku je sasvim svejedno o čemu se govori“, opisuje razgovore sa Titom i Jovankom Broz.

Usledio je deo o predsedničkoj vili.

„Tačno u 9.50 krenuli smo iz kuće prema predsedničkoj vili. Zatim ravno na malu snažnu jahtu – najveća brzina 35 čvorova, 160 tona, 120 stopa i plovili niz stotine ostrva u ovom delu sveta. Lepi gradovi i stotine novih hotela. Plaže, uglavnom kamene, vrvele su turistima. U proseku godišnje zarade 30 miliona, govorili su. Gotovo svi su mahali predsedničkoj jahti, a on im je uzvraćao. Predsednik mi je ponosno rekao kako je njegova obala najbolje branjena u Evropi, i da su pod svim ostrvima prepunim pećinama skrivene puške, podmornice i topovi. Povremeno bih kroz dvogled ugledao mornara u pozoru na nekom udaljenom brežuljku kako ukočeno pozdravlja“, opisivao je put do predsedničke vile.

„Ručali smo na ostrvcetu okrenutom prema Brionima, ne bez mučnog pregleda kuće i poseda“.

„Ovo je iz Indonezije, od samog Sukarna. ‘Ovo je rad naroda Makedonije‘, ‘Ovo je iz Sudana.‘ Primetio sam da se većina lica smešila od dosade dugo pre kraja ručka, i uprkos činjenici da su pili. Lice E (Elizabet Tejlor) bilo je naravno, izuzetak. Ona se zabavljala. Dobro da ne pijem, jer bih možda počeo postavljati vrlo nezgodna pitanja“, navodio je čime se hvalio Tito.

Njegovo ismevanje Tita mnogi su komentarisali i kao rezultat ljubomore, jer je Elizabet Tejlor uživala u Titovom društvu. Njoj je Josip Broz bio zabavan, svetski čovek lepih manira, a Tito herojski lik. Svoju je naklonost, moguće je, isticala i preterano, kako bi Bartona napravila ljubomornim. Oboje su bili bolesno ljubomorni dok su bili zajedno. Na kraju je Ričard Barton priznao kako Tito i nije baš sasvim dosadni bezveznjak.

“Bilo je i povremenih svetlih trenutaka. Tito na engleskom: ‘Bilo mi je jako drago kad mi je baka umrla. ‘Elizabet: ‘Zašto?‘, Tito: ‘Zato što je to značilo da me prestala tući.‘ Elizabet: ‘Užasno je reći takvu stvar.‘ Tito: ‘Bila je mala, ali jaka i uvek ljuta.‘ „, naveo je neke svetle trenutke Barton.

Barton je naveo da je upoznao i Vinstona Čerčila.

Upoznali smo Čerčila, koji je bio u blizini na Onazisovoj jahti. Vinston Čerčil je prihvatio vrlo mali viski. Tito je imao svoj uobičajeni, veliki.

“Zašto tako mala porcija? Naučio si me piti velike”, pitao je Tito.

Čerčil mu je odgovorio da postoji velika razlika.

“Tada smo obojica imali moć. Ja je sad nemam, a ti još uvek imaš svoju”, rekao je Čerčil.

„Moć kvari. Sumnjam vidi li Tito običnog ‘Džoa‘ iz naroda, odakle je i sam potekao, osim kad on maše zastavom i nosi transparent. Sinoć smo išli da pogledamo film u rimskom amfiteatru u Puli. Ulice su bile načičkane mornarima, ukočenima u stavu mirno, iza njih mase ljudi koji su tapšali celom rutom. Elizabet je bila zvezda večeri, mnogo veća od Tita, ili barem jednaka. Kad smo ušli u koloseum svi su ustali i tapšali. Elizabet je bila duboko oduševljena. Ciničan sam, kao i uvek“, završio je opis u svom dnevniku o Titu i poseti Jugoslaviji.

BONUS VIDEO:

https://www.youtube.com/watch?v=dqp8vTmMhlU&t=36s

Izvor: Mondo