Slavni kreator Valentino Garavani, danas proslavlja svoj rođendan. Iako je u penziji već 15 godina, uticaj slavnog Valentina Garavanija na modnu industriju i dalje ne bledi.

U gradu Voghera u Italiji danas se otvara izložba na kojoj će biti izloženo 50 komada koje je Valentino Garavani dizajnirao od 1960-ih pa do danas. Izložba će se u Teatru Sociale moći pogledati do 5. juna, a 11.maj  odabran je kao dan otvoaranja jer upravo danas veliki italijanski dizajner slavi 90. rođendan. Tim povodom kuća Valentino predstavila je limitiranu kolekciju dzempera koja je danas stigla u prodaju, a na kojoj stoji jedna od Valentinovih najpoznatijih izjava: “I love beauty. It’s not my fault.” Veliki dizajner, otkrio je njegov partner Giancarlo Giammetti za WWD, neće imati grandiozno slavlje iz poštovanja prema Ukrajini, no kroz godine je itekako znao proslaviti okrugle rođendane.

Za njegov 50. rođendan 1982. godine je njujorški Studio54 pretvoren u cirkus, u devedesetima su mu proslave u Los Andjelesu organizovali Tom Hanks i Rita Wilson, 2001. je s prijateljima otputovao na Nil kako bi proslavio, a rođendane je slavio i u St. Petersburgu, Riju, Lisabonu, Kapriju, Marakešu, Las Vegasu itd. Devedeseti će provesti u krugu porodice u Rimu gde živi s Giammettijem.

Valentino je rođen upravo u Vogheri koja mu danas otvara izložbu u čast, pod punim imenom Valentino Clemente Ludovico Garavani. Od malih nogu voleo je modu, a na karijeru u toj industriji nagovarala ga je teta Rosa koja je i sama bila lokalna modna dizajnerka. Sa 17 godina napustio je porodicni dom kako bi studirao modnu ilustraciju na Institutu Santa Maria u Milanu. Tamo je učio i francuski da bi vrlo brzo otišao studirati modu na École des Beaux-Arts u Pariz. Konkurencija je bila ogromna, a Pariz je bio središte mode toga doba. No, Valentino je našao put do vrha. Prijavio se na čuveni Woolmarkov izbor i osvojio prvu nagradu što je kasnije uspelo i Yvesu Saint Laurentu i Karlu Lagerfeldu, a pre nekoliko dana i Saulu Nashu. I tako je 1950. postao vruće mlado ime te mu je posao ponudio francuski couturier Jean Dessès. Kod njega je naučio praviti večernje haljine i ručno plisirati, a u to je doba za vlastiti gušt skicirao kolekciju venčanica pod imenom Dream Dresses koju nikada nije realizovao. Sve do 1991. kad mu je njegov tim u ateljeu kao iznenađenje za 30. godišnjicu od osnivanja kuće Valentino izradio haljine iz kolekcije i pokazao mu ih u sklopu izložbe kojom je proslavljena godišnjica.

Za Dessèsa je u to doba radio i Guy Laroche koji je 1957. odlučio dati otkaz i pokrenuti vlastitu modnu kuću. Valentino mu se pridružio i proveo u njegovom ateljeu dve godine pre nego što se odlučio vratiti u Rim. Otac mu je finansijski pomogao da tamo pokrene vlastiti brend i prikaže prvu kolekciju u salonu u ulici Condotti. Instantni uspeh te prve kolekcije garantovala mu je Elizabeth Taylor. Glumica s kojom je dizajner kasnije bio veliki prijatelj, tada je u Rimu snimala Kleopatru, primetila je njegov rad i naručila belu haljinu koju je nosila na svetsku premijeru Spartaka 1960. godine. Valentino je u kratkom roku postao jedan od najtraženijih dizajnera na svetu, 1962. je predstavio svoju prvu kolekciju visoke mode u palati Pitti u Firenci, a već je u tim prvim danima skovan termin Valentino Red za crvenu boju koju je često koristio u svojim kolekcijama. Nakon toga njegove su kreacije tražile belgijska kraljica Paola, britanska princeza Margaret, Audrey Hepburn i Jackie Kennedy koja je njegovu haljinu nosila i na svoje drugo venčanje s Aristotelom Onassisom 1968. godine.

Svoj danas slavni V logo Valentino je predstavio 1967. godine u kolekciji koja mu je donela Neiman Marcus nagradu, a koja je u potpunosti bila bela. Iduće godine otvorio je nekoliko prodavnica u Rimu te u New Yorku. Tada je već bio u vezi i poslovnom partnerstvu s Giancarlom Giammettijem, a zahvaljujući velikom uspehu dvojac je bio samostalni vlasnik brenda sve do 1998. godine kad je kompanija prodana italijanskom konglomeratu HdP za 300 miliona dolara. Potom je kompanijiu
kupio Marzotto Apparel 2002. godine, a deset godina kasnije kupila ju je kompanija Qatar Mayhoola for Investments Spc.

Valentino je 2007. godine kada je imao 75 godina, a nakon gotovo 50 godina postojanja modne kuće, objavio da odlazi u penziju. Poslednju reviju imao je u pariškom Musée Rodin, a nosili su je najpoznatiji svetski supermodeli među kojima su bile Naomi Campbell, Claudia Schiffer i Eva Herzigova. Na poziciji kreativne direktorice godinu dana je potom bila Alessandra Facchinetti, a onda su 2008. stigli Maria Grazia Chiuri i Pierpaolo Piccioli i zajedno radili sve do 2016. kad je Chiuri postala kreativna direktorka Diora. Piccioli je ostao sam na poziciju, a nju vodi i danas te je kuću uspeo učiniti još uspešnijom i uticajnijom nego što je bila.

Godinu dana nakon njegovog penzionisanja prikazan je dokumentarni film Valentino: The Last Emperor koji je doneo detalje iz dizajnerovog života i karijere. On je sam nastavio raditi tek na nekim specijalnim projektima. Primera radi  dizajnirao je venčanicu za Anne Hathaway 2012. godine te za švedsku princezu Madeleine 2013. godine. Danas 90. rođendan provodi s Giammettijem u Rimu gde stanuju i vode poprilično raskošan i luksuzan životni stil po kom su poznati. Vlasnici su superjahte, imaju nekoliko luksuznih domova punih umetnosti  u Italiji, Švajcarskoj, Španiji  i Francuskoj, to koliko luksuzno zaista žive sjajno je opisano u Valentinovom profilu koji je 2004. objavljen u Vanity Fairu, a u kojem je novinar Matt Tyrnauer prepričao kako izgleda njihov put do aerodroma. “Potrebna su tri autobusa. Jedan u kom putuju Valentino, Giammetti i osoblje, jedan za prtljagu i jedan u kom putuje pet Valentinovih mopsova – Milton, Maude, Monty, Margot i Molly.”

Valentino Red je najpoznatiji doprinos koji je dizajner dao modnoj industriji. Kasnije je čak i svoju pristupačniju liniju nazvao prema tom terminu, RED Valentino. Ostavio je i velik trag zbog načina na koji je plisirao i znao istaknuti tu tehniku u svojim kolekcijama što danas njemu u čast čini i Pierpaolo Piccioli. John Fairchild, čuveni izdavač Women’s Wear Dailyja i osnivač magazina W, dao mu je nadimak šeik chica i rekao da su Giammetti i Valentino kraljevi života na visokoj nozi.
Dizajner je danas deo popularne kulture. Pojavio se u filmu Djavo nosi Pradu 2006. godine glumeći sam sebe uz Meryl Streep koja je glumila Mirandu Priestley,  inspirisanu  Annom Wintour.

Francuska u kojoj se i danas održavaju Valentinove revije, dodelila mu je nekoliko priznanja. 2008. godine dobio je medalju 6. Legije časti te zemlje koju mu je uručilo ministarstvo kulture u pariškoj Palais Royale, a 2012. dodeljena mu je titula Zapovednika Reda umetnosti i književnosti što je jedno od najvećih priznanja u Francuskoj. Iste mu je godine povodom 80. rođendan otvorena izložba The Valentino: Master of Couture u Somerset Houseu u Londonu.