„Porodica me je naučila da budem skroman“! Glumac otvoreno o karijeri i pokojnom ocu: „Ne treba ga mnogo žaliti“

Andrija Kuzmanović, jedan od najtalentovanijih mladih glumaca naše scene, nosi u sebi duboku vezanost za porodicu koja je igrala ključnu ulogu u njegovom odrastanju i formiranju.

Zahvaljujući podršci oca, majke, babe i dve sestre, on je postao skroman i vaspitan čovek.

Nažalost, jedna velika ljubav koja je obeležila njegov život, veza između oca i sina, završila se mnogo ranije nego što je bilo očekivano.

– Muškarci ne postaju muškarci dok im je otac živ, ali mislim da sam mogao da postignem to sazrevanje i bez toga. Pola života ti nestane. Mene je to kasnije stiglo, jer sam tad morao da budem hladan zbog ostavinske rasprave. Kada me je stiglo, počele su nesanice, gde me staviš, tu zaspim, sa nekim stvarima sam se prvi put suočavao – rekao je Andrija Kuzmanović.

Andrijin otac je preminuo pre četiri godine, a glumac je istakao da je njegov otac imao lep život.

– Njega ne treba mnogo žaliti, preživeo je nečija tri života, takvi se ljudi i ne žale, nego slave. Ostanu neke nepročitane poruke, žal… Malo sam postao muškarac otkada je on otišao – istakao je Kuzmanović.

Glumac je odrastao sa majkom, babom i dve sestre od tetke.

– Privilegija je bila odrastati u jednom takvom okruženju. Porodica me je naučila da budem skroman, sada bih ostao bez glave da nije njih bilo – iskren je glumac i dodaje da ga porodica ne posmatra kao glumca:

– Za sestru od tetke sam tek od skoro počeo da se bavim glumom, pre skoro godinu dana mi je rekla: “Sada je to okej“, iako se već dugo bavim ovim poslom. Kada kod kuće dobijaš tu zdravu kritiku, to te čeliči. Zajedno smo prošli mnoge stvari i lepe i manje lepe, ali na kraju sve bude lepo.

Suprotno njegovim očekivanjima, prvi susret sa glumom mu nije prošao tako slavno.

– Bio sam tada na prijemnom kod Dragana Petrovića Peleta i nisam prošao. Sećam se tog prijemnog, izašao sam sa programom Nušića, “Plavi čuperak“ i imitacija. Postojale su razne priče, da se tamo ulazi preko veze, ali na kraju se ovim poslom bave ljudi koji jesu za isti – rekao je Kuzmanović, te se prisetio i kasnijeg razgovora sa legendarnim glumcem i profesorom na FDU.

– Pele je došao u Beogradsko dramsko pozorište i pitao me: “Što ti nisi probao kod mene“ i rekao sam mu: “Jedino sam kod tebe probao“, na šta je on odgovorio: “Ne sećam te se“, a to je možda i bolje – ispričao je Andrija, koji nakon toga upisuje Akademiju kod reditelja Nebojše Bradića.

– Otac mi je rekao da je odličan, ali nisam želeo da mu najavi da ću doći, da mi sa početka pravi protekciju. Ako nisam za to, bolje da mi se odmah kaže. Nisam znao tada ko je Nebojša, otišao sam kod njega, i nisam pogrešio. Mislim da je upornost u životu bila najviše za glumu, a za ostale stvari sam puštao da mi život napravi, pritoku i dotuku – rekao je Andrija za „Televiziju E“.

Pred kraj studija je usledio ulazak na velika vrata preko filma “Montevideo, Bog te video“.

– Drug se klase mi je tada rekao da Dragan Bjelogrlić radi film o fudbalerima za mlade, mislio sam da će tu biti Đuričko, Glogovac, Madžgalj, koji su bili tad aktuelni, a onda saznajem da će biti klinci. Odlučio sam da odem na kasting, iako sam bio u fazonu zna on kome će da podeli. Meni su rekli, iako su bili neki afirmisani glumci, ti ovamo, a vama javićemo. Mislio sam koji sam paćenik, meni neće ni da jave, a to je značilo, da sam prošao – rekao je glumac i dodao:

– Dugo sam čekao Bjelogrlićev poziv, lakše mi je bilo da mi kaže da nisam dobio, nego da čekam. Tri meseca sam išao na probe, treninge, i tek me je onda pozvao i rekao mi: “Igraš ti, ako budeš pametan, biće ti ulaznica za nešto u životu“. Majka i sestra Simona su odmah počele da plaču.

Andrija je imao je ambicije da se profesionalno bavi fudbalom, ali je gluma ipak prevagnula.

– Želeo sam da se bavim fudbalom, volim sport. Fudbal sada manje pratim, jer ti asovi na kojima smo mi rasli više ne igraju. U svakom klubu je bilo tri, četiri face, a danas su mi svi isti. Drago mi je što sam otišao u umetnost, otac mi je rekao: “Što se nisi bavio fudbalom do trideset pete, sada bi mogao da kupiš pozorište“, ali da je bilo tako, definitivno neke ljude ne bih upoznao i ne bih imao interesantno odrastanje da sam ostao u sportu – kaže on i dodaje:

– Voleo sam više noć nego dan, zato sam i odustao. Nisam se mnogo družio sa drugarima iz sporta, iako smo se mnogo šalili na pripremama i treninzima.

BONUS VIDEO:

(Hypetv.rs/Blic.rs)