Srbija ga pamti po, uglavnom, sporednim ulogama u kojima je ostavio svoj autentični pečat u svakom filmu, tv – seriji ili pozorišnoj predstavi. Jedan od takvih filmova je svakako „Mrtav ‘ladan“ kada nije progovorio nijednu jedninu reč. Nažalost, premijeru svog poslednjeg filma „Pljačka Trećeg rajha“ Bata Paskaljević nije doživeo, preminuvši u Zemunu 26. januara 2004, dvanaest dana posle svog 81. rođendana.
Osim kod publike, bio je omiljen i među kolegama. Kozer, duhovit i otvoren lako je postao omiljeno TV lice 60-ih i 70-ih među Jugoslovenima.
Kolege su ga često zadirkivale da je najveća tvrdica među glumcima. Po pozorišnim klubovima često se moglo čuti da je Bati lakše izvaditi zub iz vilice nego dinar iz novčanika.
Sanjao je da postane glumac, ali je studirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu da bi se, za vreme rata, upisao na Muzičku akademiju, Odsek za glumu, koji je okupljao ratom zahvaćenu generaciju i imao izvanredne profesore.
I jedan zanimljiv detalj iz njegove mladosti – po sopstvenom priznanju, jako mu je smetalo što su ga u školi zadirkivali zbog njegove nacionalnosti, zivkajući ga „Grče, Grče“.
Tada je rešio da svoje prezime Paskalj „produži“ onim našim „vić“ i tako se obračuna sa svojom frustracijom. No, nije Bata jedini promenio prezime, već su i zbog njega mnoge žene menjale prezimena.
Počeo sa radom u KUD-u „Ivo Lola Ribar“, potom u Akademskom pozorištu, kasnije Narodnom pozorištu, pa Beogradskom dramskom, Pozorištu na Terazijama, gde je 1991. stekao penziju.
Govorio je da postoje tri stvari koje nikad neće odbiti: ulogu, čast u kafani i žene. Ženio se pet puta, mada ima onih koji tvrde da je zapravo šest ili čak sedam puta stao pred matičara.
Treća žena bila mu je Brazilka Renilda sa kojom ima sina Zoju, koji živi i radi u Nemačkoj. Zbog nje je Bata čak došao i u sukob sa svojim ocem i bio izbačen iz kuće, jer otac nije mogao da prihvati da mu sin bude oženjen jednom „belosvetskom ženskom“.
Poslednju suprugu Faniku, mladu i šarmantnu plavušu, upoznao je u kafani sasvim slučajno, nakon jedne sahrane.
– Radila sam tad u kafani „Kosovski Božur“. Sećam se, bio je prohladan oktobarski dan. Bata je svratio u jednoj žutoj jakni, posle jedne sahrane, da popije piće i da se malo ugreje. Insistirao je da se vidimo posle mog radnog vremena. Rekoh „dobro“, računajući da ću da pobegnem, međutim nisam imala priliku da zbrišem jer je Bata došao pre ugovorenog vremena, a kafana je imala jedan jedini izlaz – ispričala je Fanika jednom davno za „Jugopapir“.
Zbog Batine ljubomore morala je da napusti posao kelnerice, iako je u to vreme zarađivala čak više od Bate.
Na vratima njihovog stana stajao je i jedan simpatičan natpis:
„Ako zvoniš ti na vrata, otvoriće samo Bata. Ako upitaš gde je Fani, Fani je u kafani.“
Za sebe je Bata i sam govorio da je čovek koji ne može da živi bez ljubavi. Mada mu nije bilo lako da prelazi iz jedan brak u drugi, tvrdio je da mora da bude stalno zaljubljen u nekog ili nešto da bi živeo.
– Često ponavljam sebi, ako u mom životu nije bilo pet mladosti, onda je sigurno bilo pet ludosti. Zaljubljivao sam se više puta i to su te fatalne stvari kod mene. Svaku svoju ljubav sam odbolovao. To je znak da sam svaku ženu voleo – ispričao je Bata za „Jugopapir“.
Večito traganje za ljubavlju učinilo je da zauvek ostane mlad duhom smatrajući da je život bez ljubavi „prazna i dosadna stvar“.
Pročitajte i: BOLNA ISPOVEST ESME REDŽEPOVE!
BONUS VIDEO:
