Završen je Kanski filmski festival
Iranski reditelj i disident Džafar Panahi osvojio je večeras Zlatnu palmu na 78. Međunarodnom filmskom festivalu Kanu za ostvarenje „It Was Just an Accident“, koji je snimljen u tajnosti.
Ovogodišnji festival nije tražio heroje – tražio je svedoke. U atmosferi narastajućeg autoritarizma, ratova, izbegličkih kriza. I digitalne manipulacije, filmovi prikazani u Kanu ove godine.
Panahi (64) je prvi put posle 15 godina mogao da prisustvuje Kanskom festivalu i primi nagradu, koju mu je uručila predsednica žirija, francuska glumica Žilijet Binoš (Julliette Binoche).
Reditelj je posle primanja nagrade rekao da je najvažnija stvar – sloboda njegove zemlje.
Panahi, koji je dva puta bio zatvoren u Iranu, zemlji koju do nedavno nije mogao da napusti, obećao je da će se vratiti kući posle Kanskog festivala uprkos riziku od nepovoljne reakcije vlasti.
Pod svetlima Rivijere i senkama globalne nestabilnosti, upravo održani filmski festival u Kanu. Te je još jednom dokazao da film nije samo umetnost, već i politički čin.
Ovogodišnja selekcija bila je prožeta filmovima koji hrabro ulaze u teritorije političke okrutnosti. Tiranije, cenzure, institucionalnog nasilja i kolektivne traume. Tamo gde se fikcija susreće sa stvarnošću, a umetnost postaje svedok. Ovogodišnji festival nije tražio heroje- tražio je svedoke.
Završen je Kanski filmski festival
U tom ključu treba pomenuti i “The Disappearance of Josef Mengele” . Ruskog reditelja Kirila Serebrenikova, koji istražuje postratno licemerje međunarodne zajednice. Kroz traganje za nacističkim zločincem koji se godinama krio u Latinskoj Americi.
Priča o nepravdi u vremenu mira odzvanja kao kritika današnjih političkih kompromisa.
Iako je festival okasnelo i prilično sramežljivo i neadekvatno izrazio svoju podršku Gazi, film o Gazi. “Put your soul on your hand and walk”, Sepident Farsi i poginule koautorke Fatme Hasona. Doneo je intiman i potresan prikaz života u jednom od najdužih. I najtežih sukoba modernog doba.
Iranski reditelj i disident Džafar Panahi osvojio je večeras Zlatnu palmu
Kroz poetski, ali i dokumentaristički pristup, film osvetljava svakodnevicu stanovnika Gaze, boreći se protiv zaborava i pokušavajući da probije barijere globalne indiferentnosti.
Jedan od najzapaženijih filmova bio je “It Was Just an Accident” iranskog reditelja Džfara Panahija — mračna, sarkastična parabola o pojedincu koji slučajno postaje simbol otpora u autokratskom sistemu.
Panahi, koji i dalje radi pod zabranama, uspeva da kroz minimalistički stil otvori široki prostor za promišljanje o represiji, manipulaciji istinom i apsurdnosti birokratske moći.
Snažan politički naboj imao je i “Two Prosecutors” ukrajinskog autora Sergeja Loznice, koji daje moćan, ubitačan portret staljinističkog vremena i pokušaja pobune.
Tu je bio i briljantni, raskošni film Kleber Mendosa Filje “Tajni agent”, o diktaturi u Brazilu 70-ih godina.
U ovom izvanrednom, iskrenom i snažnom filmskom zapisu o deci koja rađaju decu, braća Darden osvetljavaju i sistemsku nepravdu prema mladim samohranim majkama imigrantskog porekla.
Ovogodišnji Kanski festival podsetio nas je da ljubav — bilo romantična, porodična ili prijateljska — nije bekstvo od stvarnosti, već njeno najdublje ogledalo.
Da u vremenu podela i nasilja, najradikalnije što možemo da uradimo jeste da volimo: iskreno, slobodno, van šablona.
U filmu “The History of Sound Olivera Hermanusa”, ljubav između dvojice muškaraca u vremenu Prvog svetskog rata prikazana je sa poetičnom diskretnošću.
Na festivalu se govorilo i o ratu u Pojasu i ceo program je imao ton političke angažovanosti.
Festival je počeo dodelom počasne Zlatne palme Robertu de Niru (81), velikanu Holivudu koji je kritikovao američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).
HypeTv.rs /Danas S.S.
Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!
