Pametni telefoni danas su postali deo svakodnevice, ali ako se koriste bez kontrole, mogu da postanu izvor stresa i napetosti. U svetu neprekidne povezanosti, od mejlova i poruka do društvenih mreža i vesti koje nas prate u hodu, gotovo je nemoguće „isključiti se“. Ipak, mnogi primećuju da se posle proveravanja telefona osećaju napeto, preopterećeno ili uznemireno.
Dr Bhumeš Tjagi, specijalista opšte medicine iz bolnice Shardacare Health City u Noidi (Indija), objašnjava zašto dolazi do tog osećaja i kako možemo da ga ublažimo.
Zašto korišćenje telefona izaziva anksioznost?
Prema rečima dr Tjagija, postoji više okidača koji utiču na pojavu anksioznosti:
- Preopterećenost informacijama: Svaki put kad otvorite društvene mreže ili mejl, mozak prima ogromnu količinu podataka. Takvo preopterećenje može da stvori osećaj napetosti, zbunjenosti i unutrašnjeg stresa.
- Poređenje sa drugima: Na društvenim mrežama najčešće gledamo samo najbolje trenutke tuđeg života. To stvara nerealna očekivanja i podstiče sumnju u sebe, osećaj da „kasnimo“ ili ne postižemo dovoljno.
- Strah od propuštanja (FOMO): Stalna potreba da proveravamo notifikacije često proizilazi iz straha da nešto važno propuštamo, vest, trend ili poruku, što stvara prikriveni pritisak i tenziju.
- Pritisak posla koji nikad ne staje: Pametni telefoni brišu granicu između posla i privatnog života. Kada ste dostupni 24 sata dnevno, raste rizik od hroničnog stresa i izgaranja.
- Plava svetlost i poremećaj sna: Proveravanje telefona noću ne samo da preopterećuje mozak, već i izlaže oči plavoj svetlosti koja remeti lučenje melatonina, hormona sna. Nedostatak odmora dodatno pojačava anksioznost.
Kako da smanjite anksioznost izazvanu telefonom
Dr Tjagi savetuje da se prema tehnologiji odnosimo svesno, a ne automatski. Pre svega, kaže, trebalo bi ograničiti broj obaveštenja i isključiti one koje nisu neophodne, jer stalni zvukovi i vibracije održavaju mozak u stanju budnosti.
– Korisne su i „digitalne pauze“, periodi tokom dana kada telefon ostaje po strani, na primer tokom obroka ili pred spavanje. U tim trenucima mozak ima priliku da se odmori i oporavi – navodi.
Ako primetite da vam određeni nalozi na društvenim mrežama izazivaju nervozu, nelagodnost ili poređenje, jednostavno prestanite da ih pratite. Umesto toga, okružite se sadržajem koji vas inspiriše, umiruje ili uči nečemu korisnom.
– Svako može da pronađe male zamene za besciljno skrolovanje, kratak hod po stanu, par dubokih udaha ili zapisivanje misli. Tako se zadržava fokus, a stres prirodno opada – ističe dr Tjagi.
Kao dodatnu pomoć, mogu da posluže aplikacije koje prate vreme provedeno na telefonu ili podsećaju da napravite pauzu. Cilj nije da se telefon izbegava, već da se nauči kako da se koristi na način koji ne opterećuje.
– Stvarni kontakt sa ljudima nezamenjiv. Razgovor uživo, zajednički obrok ili šetnja s prijateljem često deluju daleko umirujuće nego virtuelna komunikacija – poručuje.
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i linkovanja na vest na Hypetv.rs
