ZAŠTO I DALJE VRAĆAMO SAT UNAZAD? Završava se letnje računanje vremena

Letnje računanje vremena završava se svake godine poslednje nedelje u oktobru

Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 30. oktobra u 3.00 sata pomeranjem za jedan čas unazad, saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale.

Evropska komisija je zvanično predložila da se u Evropskoj uniji ukine praksa pomeranja sata. U leto 2018. godine, Komisija je otvorila javnu raspravu o ovom pitanju i dobila 4,6 miliona odgovora.

Prema tadašnjem pisanju evropskih medija, ta javna rasprava je nastala kao rezultat pritiska Evropskog parlamenta, država članica, preduzeća i građana. Rezultat javnih konsultacija je bio da se 84 odsto njih izjasnilo da bi trebalo da se ukine letnje računanje vremena.

Evropski parlament je u martu 2019. godine izglasao da se naredne, 2020. godine ukine pomeranje vremena dvaput godišnje, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena.

Plan je bio da države koje izaberu da ostanu na letnjem računanju vremena nakon toga više ne pomeraju satove, dok bi one koje su izabrale zimsko računanje vremena 31. oktobra 2020. godine pomerile sat još jednom, nakon čega bi ukinuli tu praksu.

Međutim, to se nikada nije obistinilo. U martu 2020. godine proglašena je pandemija korona virusa, u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiloške mere.

Putin je 2014. ukinuo pomeranje sata i letnje računanje vremena. To je podstaklo mnoge države u svetu da preispitaju dosadašnju praksu.

Letnje računanje vremena uvedeno je u Nemačkoj 1916. godine, u jeku Prvog svetskog rata, kako bi dan trajao duže i tako se sačuvao ugalj koji je korišćen za osvetljavanje. Gotovo čitav vek praksa pomeranja sata nije dovođena u pitanje u većem delu sveta.

Tokom XX veka više od 140 država je uvelo letnje računanje vremena ali taj broj se znatno smanjio poslednjih godina.

Glavni razlog za prestanak računanja vremena jesu istrađivanja koja pokazuju da postoji uticaj pomeranja sata na zdravlje ljudi, i uglavnom pokazuju negativne posledice te prakse.

Istraživanje iz 2016. godine u kojem je ispitana povezanost između pomeranja na letnje računanje vremena i saobraćajnih nezgoda pokazuje da je od 2002. do 2011. godine prelazak na letnje računanje vremena izazvao preko 30 smrtnih slučajeva, uz materijalnu štetu od 275 miliona dolara godišnje.

Dosad su i dve američke države, Arizona i Havaji, odustale od promene sata, a obe su usvojile stalno zimsko računanje vremena.

Kanadske provincije Saskačevan i Jukon su, sa druge strane, u međuvremenu usvojile trajno letnje računanje vremena.

Za to vreme, države članice Evropske unije i države starog kontinenta koje nisu članice Unije nastavljaju sa smenom letnjeg i zimskog računanja vremena. Naime, Evropski parlament je u martu 2019. godine izglasao da se naredne, 2020. godine ukine pomeranje vremena dvaput godišnje, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena.

Do konačne odluke nikada nije došlo, jer je u martu 2020. godine proglašena pandemija korona virusa, u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiloške mere, a izjašnjavanje o ovom pitanju nije nametnuto kao jedan od prioriteta.