Dok rastu, deca uče i upoznaju svet oko sebe. Njihov mozak se jako brzo razvija i na tom putu deca prolaze kroz razne faze. Jedna od tih faza je favorizovanje jednog od roditelja.
U periodu od 3. do 4. godine deca uglavnom počinju da se ponašaju na jedan način prema jednom a na drugi prema drugom roditelju. Ovakvo ponašanje predstavlja veliki izazov za roditelje da shvate o čemu se tu radi i kako da se postave u tim situacijama.
Dete može favorizovati jednog roditelja na više načina.Ono mže početi da priča o „romantičnim „ stvarima i osećanjima, može da naglašava kako je njegov tata „njegov heroj“, ili kako je moja mama najlepša i najbolja mama na svetu i slično.
Glavne brige roditelja u tom periodu su kako da reaguju na takvo detetovo ponašanje, kako da pristupe tome, da li da reaguju i kazne decu zbog toga ili da to jednostavno zanemare. A zašto deca postaju mnogo privrčenija jednom od roditelja, da li će ovaj drugi biti isključen i kako da se nosi sa tim, objašnjavaju psiholozi.
Razvojni smisao ovakvog detetovog ponašanja je da dete u ovoj fazi istražuje kako će njegov život izgledati u budućnosti, da dete proverava svoje granice, ali i da vidi kako će roditelj reagovati u odredjenoj situaciji. Deca takodje vežbaju da se ponašaju kao mama i tata i uče iz svake njihove reakcije. Ponekad imitiraju ponašanje roditelja kao što je usisavanje stana, guranje bebe u kolicima, nameštanje frizure, pričanje telefonom itd. Na isti način deca pokušavaju i da zavedu jednog od roditelja tako što ga favorizuju, vole da provode više vremena sa njim, žele da ih samo taj roditelj kupa, hrani ili slično. Ponekad mogu čak potpuno da ignorišu drugog roditelja koji se tada nalazi u nezavidnoj i najizazovnijoj situaciji.
Psiholozi savetuju da ne treba da se obaziremo puno na ovakvo detetovo ponašanje i da je to jedan period igre i istraživanja u kome roditelji treba da budu izuzetno strpljivi i razumljivi. Objašnjavaju i da drugi roditelj neće biti isključen. Ako dete odbacuje drugog roditelja na način na koji ga vredja, npr. govori kako je mama „ružna“ , kako je ne voli, da treba da se odseli iz kuće kako bi devojčica živela sa tatom srećno bez mame itd. , roditelji nikako ne treba da sankcionišu ovakvo ponašanje, kažmkavaju dete i reaguju burno. U ovim situacijama roditelji treba da reaguju zrelo, stabilno i shvate ovo kao detetovu igru.
Izuzetno je loše za decu kada ih roditelji kažnjavaju zbog ovoga zbog straha i ne znanja. Zato svaki roditelj treba da radi na ločnom rastu , edukaciji ali i postavljanju zdravih granica detetu. Ovo ponašanje je prolazno kao i svako drugo dečje ponašanje, samo treba ostati dovoljno strpljiv i razuman.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs
