Ratom u Ukrajini u Evropu se vratilo klasično artiljerijsko i tenkovsko ratovanje.
Prema proceni NATO-a, tamo više nije moglo da se odvija, pa su zalihe naoružanja svuda smanjene.
S ratom u Ukrajini u Evropu se vratio klasičan topnički i tenkovski rat, koji se po NATO-ovoj procjeni više tu nije mogao dogoditi, pa su posvuda bile smanjene zalihe oružja. Dok obe strane ispaljuju oružje i municiju tempom kakav nije viđen od Drugog svetskog rata, snadbevanje naoružanjem moglo bi da se pokaže odlučujućom za ukrajinsku obranu, upozorava „New York Times“.
Prošlog leta tokom ofanzive u Donbasu Ukrajinci su ispalijivali po 6.000 do 7.000 granata dnevno, a Rusi 40.000 do 50.000.
Količina je jako velika, obzirom da se zna da u mesec dana Amerika uspeda proizvede 15.000 granata.
Zapanjujuće je koliko se koristi oružje, kažu zvaničnici NATO-a.
U Avganistanu su snage NATO-a ispaljivale 300 granata dnevno i nisu se puno brinule oko protivvazdušne obrane.
Ali, Ukrajina ispaljuje hiljade granata dnevno i očajnički traži od Zapada sisteme protivvazdušne obrane od ruskih projektila i bespilotnih letelica iranske proizvodnje.
Jedan dan u Ukrajini je kao mesec ili više u Avganistanu, kaže Kamil Grand, ekspert za obranu i donedavna pomoćnica glavnog sekretara NATO-a.
Zato saveznici grozničavo traže oružje iz sovjetske ere, uključujući rakete protivvazdušne odbrane S-300, tenkove T-72 i posebno artiljerijske granate sovjetskog kalibra.
Pokušavaju da kupe municiju iz zemalja poput Južne Koreje, a raspravlja se i o ulaganju NATO-a u stare firme u Češkoj, Slovačkoj i Bugarskoj kako bi se ponovno pokrenula proizvodnja granata sovjetskog kalibra 152 i 122 milimetra.
Zemlje NATO-a isporučile su Ukrajini neku naprednu zapadnu artiljeriju koja koristi granate od 155 mm standarda NATO-a. Ali NATO sistemi su retko sertifikovani da koriste granate napravljene u drugim zemljama, što je način da proizvođači oružja zarade dodatni novac. Najveći problem je sa granatama kalibra 155 mm.
Ukupno su zemlje NATO-a za Ukrajinu do sada osigurale oružja u vrednosti od oko 40 milijardi dolara, što je otprilike veličina francuskog godišnjeg vojnog proračuna.
Francuzi su stvorili fond od 200 miliouna evra za kupovinu oružja proizvedenog u Francuskoj.
Amerikanci guraju Francusku, Nemačku, Italiju i Holandiju da šalju više u Ukrajinu.
No, Nemačka i Francuska, kao i SAD, žele da kontrolišiu oružje koje Ukrajina dobija kako bi sprečile eskalaciju i direktne napade na Rusiju
Bivši strateg za naoružanje Bele kuće Mark F. Kansijan, kazao je da Ukrajinci bezuspešno traže od Zapada dalekometne projektile zemlja-zemlja ATACMS koji bi mogli da pogode Rusiju i Krim, zapadne borbene avione, moderne zapadne tenkove.
No, službeno američki dužnosnici negiraju da postoji problem i ističu da imaju sve što im je potrebno da nastave opskrbljivati Ukrajinu. „Predani smo pružanju Ukrajini onoga što joj je potrebno na bojnom polju“, izjavila je Sabrina Singh, zamjenica glasnogovornika Pentagona, nakon što je najavila više raketa Stinger za Ukrajinu.
Ali zvanično američki zvaničnici negiraju da postoji problem i ističu da imaju sve što im je potrebno da nastave da snabdevaju Ukrajinu.
„Posvećeni smo da obezbedimo Ukrajini ono što joj je potrebno na bojnom polju“, rekla je Sabrina Sing, zamenica portparola Pentagona, nakon što je najavila još raketa Stinger za Ukrajinu.
Izvor: ALO
