Stručnjaci upozoravaju da loša ishrana i fizička neaktivnost guraju zemlju ka zdravstvenoj krizi.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, dok svaka treća ima prekomernu telesnu masu.
Gojaznost je postala jedan od najvećih problema savremenog društva. Statistika ukazuje da se svet suočava sa pandemijom gojaznosti, a predviđanja stručnjaka su da će do 2050. godine broj gojaznih osoba dostići čak dve milijarde.
Ovaj problem pogađa sve starosne kategorije, a situacija u Srbiji podjednako je alarmantna.Nutricionista Milka Raičević kaže da se Srbi veoma nekvalitetno hrane i da najviše jedu pecivo, brzu hranu i slatkiše.
– Mnogi izbegavaju sveže povrće, uglavnom pržimo krompir i kuvamo pasulj, a sve to „tamanimo“ uz hleb. Pijemo instant kafu u prahu, koja je veoma nezdrava i puna veštačkih zaslađivača – upozorava ona.
Fizička aktivnost je u našoj zemlji ravna nuli, a o hrani počinje da se misli tek kada je ugroženo zdravlje.
– Ljudi se uglavnom fokusiraju samo na šetnju. Izbegavaju jaču fizičku aktivnost, tako da nemaju gde da potroše masti koje unesu. Malo piju vodu, a u velikim količinama konzumiraju gazirane sokove, kafe i slične proizvode – objašnjava nutricionista Milka Raičević.
Prema podacima, svako četvrto dete ima prekomernu težinu. Pedijatar dr Saša Milićević kaže da će statistika biti sve gora i da se tome mora stati na put.
– Kod nas je svako četvrto dete gojazno, a roditelji uopšte ne shvataju da je reč o ozbiljnoj bolesti, koja kasnije može da donese silne zdravstvene probleme. Često se dešava da deca imaju problema sa srcem, jetrom, hipertenzijom, dijabetesom… Kada gojazna deca odrastu, imaju veću sklonost ka kanceru, ali i psihološkim problemima – upozorava Milićević.
