VEČITA TEMA: MUŠKO-ŽENSKI ODNOSI NEKAD I SAD!

Muško-ženski odnosi su jedan od najzanimljivijih fenomena koji postoje u našem svetu. Zbog toga je i napisano toliko mnogo knjiga na tu temu, kao i urađeno mnogo istraživanja. Evoluacije na ovu temu ne prestaju, pogotovo jer se određene stvari i činjenice menjaju kroz decenije!

Međutim, ono što je još zanimljivije je da su se muško-ženski odnosi kroz istoriju toliko puno menjali. Pogledajte samo svoje roditelje i već ćete videti ogromne promene. Dok je odnos naših baka i deka za mnoge daleka prošlost.

Kako su ranije izgledali muško-ženski odnosi?

Ranije su žene u idealnom slučaju imale samo jednog partnera za ceo život. Takođe su se ranije udavale, a samim tim su i ranije rađale decu. Uglavnom su bile domaćice, te im obrazovanje nije bilo jača strana. Tako da su ceo svoj život posvećivale kući i porodici.

Što se tiče muškaraca, na njima je bila odgovornost da izdržavaju svoju porodicu. Tako da su uglavnom bili školovaniji i samostalniji od žena. Uzimali su mahom mlađe devojke za žene kako bi mogli da se staraju o njihovoj egzistenciji, kao i egzistenciji njihove buduće dece.

Kada sumiramo ove stvari, lako se nameće zaključak da su ranije žene na neki način zavisile od svojih muževa. Tako da su bile prinuđene da ostaju sa svojim muževima bez obzira na okolnosti u braku.

Ako budete razgovarali sa svojim bakama i dekama ili majkama i očevima, dobićete potvrdu za ovakav zaključak. Zato u njihovo vreme razvod braka nije bio opcija i žene su sve trpele i uglavnom ćutale zarad mira u kući.

Kako danas izgledaju muško-ženski odnosi?

Danas žene obično promene dosta partnera pre braka. Uglavnom se vode mišlju da moraš da probaš svašta nešto kako bi znao ko je onaj pravi. Zato se kasnije udaju, te većinom i deca kasnije dođu. Zbog ovih promena imaju više prostora za obrazovanje i mahom se odlučuju na visoko obrazovanje. Tako da im deca i porodica dolaze u drugi plan, pogotovu ako se ostvare na poslovnom planu.

Što se tiče muškaraca, oni imaju više prostora za “zabušavanje”. Više nemaju potrebe da se toliko cimaju oko izdržavanja porodice kada mahom i žene rade. Tako da većinom život provode u izlascima, provodima, “momačkim danima” kojima nema kraja. Ako se odluče za fakultet, tada se retko cimaju da polože sve u roku, već se maksimalno trude da studentske dane protegnu što više mogu. Naravno da ženidba dolazi dosta kasnije, ako uopšte i dođe do nje, i sve je to kratkog veka i neizvesnog trajanja.

Kada sumiramo ove stvari, lako se nameće zaključak da je finansijska stabilnost žena dovela do ogromnog preokreta u muško-ženskim odnosima. Više ne mora ništa da se trpi zarad mira u kući, jer žene ni na koji način više ne zavise od svojih muževa. One su te koje zarađuju, one su te koje rađaju, tako da mogu da raskinu zajednicu kad god požele.

Ako pogledate stanje u društvu, dobićete potvrdu za ovakav zaključak. Gde god se okrenete videćete da uglavnom rade žene. One su u trgovini, ugostiteljstvu, zdravstvu, prosveti… Bukvalno svuda. Čak voze i kamione, autobuse, rade u policiji, vojsci, obezbeđenju, vatrogasnim službama i gde god zamislite. Dok su kafići puni muškaraca koji povremeno skoknu do kladionice i uglavnom tu provedu najveći deo svog dana.

Što se tiče razvoda braka, danas je to najnormalnija pojava. Dvoje ljudi stupaju u brak kao što su “do juče” stupali u neku prolaznu vezu. Čim nešto ne ide, odmah se izlazi iz neodgovarajuće veze. Sa decom ili bez dece, čini mi se da je mnogima potpuno svejedno. Obično se vode mišlju da je bolje dobar razvod nego loš brak.

Kakve posledice imaju ovolike promene u muško-ženskim odnosima na
današnje društvo?

Kao što smo rekli, sve je više razvedenih porodica, odnosno male dece koja ostaju sa samohranim roditeljima. Takođe, sve češće se dešava da razvedeni roditelji nakon određenog vremena stupe u brak sa nekom novom osobom. Sve više žena donosi odluku da nikada ne rodi sopstveno dete. Dok je abortus potpuno prirodna pojava kod svih nabrojanih skupina ljudi.

A šta je sa današnjom decom? Kako to sve utiče na njih? Mnogi roditelji se teše mišlju kako su deca mala da bi bilo šta mogla da shvate. Nažalost, deca nisu uopšte mala da na svojoj koži osete neželjene posledice razvoda koje ih mogu pratiti tokom celokupnog njihovog života.

Sve što ne mogu da dobiju kod kuće, deca su spremna da potraže napolju. Ako kući ne dobijaju potrebnu pažnju, ljubav, brigu, budite sigurni da će je potražiti napolju. I ono što je najgore od svega, u većini slučajeva će je dobiti od potpuno neadekvatnih osoba na potpuno neadekvatan način. Zato će i sami kasnije ulaziti u disfunkcionalne odnose jer neće znati za bolje. Tako će mahom ponavljati disfunkcionalne obrasce svojih roditelja.

Što se tiče današnjeg stanja u društvu, čini mi se da sve pogoduje stvaranju disfunkcionalnih porodica. Deca se odmalena uče da imaju sva prava ovoga sveta uz potpuno zanemarivanje svojih obaveza, te se stvara jedno hedonističko društvo u kome svako može da čini šta mu je volja.

Takođe, roditelji vaspitavaju svoje ćerke da treba da budu samostalne i nezavisne od svojih muževa. Te se posle ti isti roditelji čude kada njihove ćerke ne žele da se udaju i rađaju decu. Dok one koje stupe u brak, uglavnom ne žele da pređu preko bilo kakvih razmirica ili svađa. Tako da je razvod braka potpuno očekivan redosled događaja.

Da li su muško-ženski odnosi bili bolji nekada ili sad?

Kada pogledamo širu sliku, jasno je da je stanje u društvu bilo bolje nekada nego sad. Bilo je više tolerancije, trpljenja, sloge, razumevanja i svih onih stvari koje današnjem društvu itekako nedostaju.

Međutim, čim je došlo do ovolikih promena, sasvim je jasno da ni tadašnje stanje u braku nije bilo sasvim idealno. Žene su dosta trpele i nisu imale prava glasa. Mahom su slušale svoje muževe i posvećivale se kući i porodici. Njihov položaj u braku dosta je zavisio od njihovih muževa, kao i od prihvatanja vlastite uloge u braku.

Što je bilo gorih muževa, to su žene više dizale svoj glas. Ako nisu mogle one same da se bune, onda su to radile prikriveno kroz vaspitavanje budućih generacija. Tako su nezadovoljne majke učile svoje ćerke odmalena da budu samostalne i nezavisne. Zatim je to pogodovalo nastajanju feminističkog pokreta, kao i seksualne revolucije.

Šta mislite? Da li su današnje žene srećnije, ili možda pametnije? Kako treba da izgledaju idealni muško-ženski odnosi? Može li se uopšte naći zlatna sredina između pomenute dva krajnosti?

Jedno je sigurno: svako vreme ima svoje breme, ali ne sme da utiče na sistem vrednosti. Porodica, tolerancija, poštovanje, razumevanje i ljubav u svakom vremenu moraju da sačuvaju svoju vrednost!