Bez dlake na jeziku iskreno govorila o svemu
Ivana Stamenković Sindi nekadašnja članica grupe Models sa bivšim suprugom Nikolom Pavlovićem ima ćerku Petru oko koje su godinama vodili borbu za starateljstvo.
Kada su se upoznali i bili u vezi četiri godine Ivana je kako je i sama ispričala u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“ sve gledala kroz ružičaste naočare iako je bilo stvari koje su davale naznaku da među njima nije sve idealno.
Posle rođenja ćerke Petre sve se promenilo, a tadašnji suprug je kako Ivana Stamenković Sindi kaže postao nasilnik za kog nije mogla da veruje da će dobiti starateljstvo nad ćerkom. O svemu tome, danima koje provodi sa ćerkom kao i o još mnogo detalja iz života, rekla je ona u emisiji.
– Ja sam Nikolu upoznala kada sam imala dvadeset šest godina, tada sam se vratila iz inostranstva gde sam radila kao model. On je bio četiri godine mlađi od mene, tada je imao dvadeset dve, dvadeset tri godine. Zabavljali smo se četiri godine, ja sam zatrudnela i odlučili smo da se venčamo – ispričala je iskreno Ivana Stamenković Sindi a onda opisala kako je sve izgledalo u prvim godinama njihove veze.
– Bila sam onako slepo zaljubljena. Sve je to izgledalo lepo, bila sam zaljubljena i nisam gledala na te neke probleme i neke možda mane i naša neslaganja. Sve je bilo nekako kroz ružičaste naočare, što se kaže. Dok smo se zabavljali bilo je naznaka da se nećemo složiti oko nekih stvari ali ja to u tom trenutku nisam mogla da vidim. Udala sam se i dobila Petru posle godinu dana. Tada sam imala trideset jednu godinu, međutim tada su počeli problemi u braku sa kojima je javnost upoznata. Ja trpim nasilje u porodici – rekla je Ivana.
Na pitanje profesorke Slavice Đukić Dejanović da li je nasilje bilo psihičko ili fizičko ili oba, Ivana kaže:
– Bilo je uglavnom fizičko nasilje. Nisam od tih žena koje vole to i kojima je to privlačno i da žele da dozvole tako nešto. Odmah sam prijavila to nasilje, želela sam da se rastavimo međutim ono nije po mojoj prijavi prestalo. Mi smo prestali da živimo zajedno ali se ono nastavilo i posle toga. Događa se to da on uvek u vreme kad se susrećemo kada treba da se vidimo zbog Petre koja je bila još mala beba on i dalje nastavlja to nasilje. Bio je baš fizički agresivan tako da sam ja opet urgirala, opet prijavila nasilje i onda mu je zabranjen prilazak meni tako da je to tada napokon prestalo.
2012. godine Nikola je pokušao da se pomire, a na pitanje Slavice Đukić Dejanović da li je tada imala iluziju da stvari možda ipak mogu da se poporave Ivana kaže:
– Nisam jer sam želela tada da zaštitim sebe, želela sam da zaštitim pre svega svoje dete, pa onda sebe, da ne živi u nezdravoj sredini. Nisam želela da bude u sredini u kojoj su nasilje, u kojoj su svađe, nisam želela da moje dete, jer tada je ono bilo bitnije od mene, da gleda to i da tako raste i da joj tako dajem loš primer. Sve sam učinila da ona ima srećno detinjstvo sa jednim roditeljem, a drugog roditelja bi viđala naravno kad god poželi. Međutim, tada nisam ni pomišljala da će njen otac, nasilnik, dobiti starateljstvo nad detetom.
Od trenutka kada Ivani oduzimaju dete do ponovnog susreta majke i ćerke prošlo je tri meseca.
– Ja nju čak posle toga nisam videla tri meseca jer je on zabranio meni da viđam dete. Odveo je na letovanje, tamo je ostala mesec dana, posle toga je još dva meseca nisam videla, to je bukvalno najteži period u mom životu i najgori. Ja sad kada ga se sećam to je kao neka grozna noćna mora. Jako sam bila loše, gotovo kao da sam bila mrtva. Jendostavno nisam imala želju ni za čim. I depresivna i tužna, bez ičega. Tada je to medijski bilo jako propraćeno jer ja sam bila jedna od prvih javnih ličnosti koja je ostala bez starateljstva nad detetom i o tome se mnogo pisalo. Ja sam dobijala sa svih strana reči podrške i to mi je u tom trenutku baš značilo. Pisali su mi ljudi sa svih krajeva sveta, majke koje su prošle slične stvari, mnogo, mnogo ljudi sa kojima sam bila u kontaktu. Tada sam ušla u problematiku toga šta se sve dešava u takvim i sličnim situacijama. Meni je jako žao što se sada masovno dešava da je najnormalnije da majke izgube starateljstvo nad detetom iako ja mislim da je najbitnije, vi ćete reći to kao psihijatar, da bude u kontaktu sa majkom tih nekih prvih pet, šest sedam, osam godina – rekla je Ivana na šta se Slavica nadovezala odgovorom:
– Sa oba roditelja, ali najčešće se dodeljuje majci. Jako je važno da dete ima i tatu i mamu i sa nekih punih deset godina devojčica se sama izjašnjava kod kog roditelja želi da bude ako je njeno mentalno i fizičko sazrevanje usklađeno sa živontim dobom.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs/alo.rs
