Zvaničnici SAD razmatrali su mogućnost davanja jednokratnih isplata stanovnicima Grenlanda kako bi ih ubedili da se odvoje od Danske i potencijalno priključe SAD, navode četiri izvora upoznata sa pitanjem za Reuters.
Iako tačan iznos i način isplate nisu precizirani, američki zvaničnici, uključujući saradnike Bele kuće, diskutovali su o ciframa od 10.000 do 100.000 dolara po osobi, rekla su dva od izvora, koji su želeli da ostanu anonimni zbog prirode unutrašnjih razgovora.
Ideja o direktnom plaćanju stanovnicima Grenlanda, prekomorske teritorije Danske, pruža jedno objašnjenje kako bi SAD mogle pokušati „kupiti“ ostrvo sa 57.000 stanovnika, uprkos tvrdnjama vlasti u Kopenhagenu i Nuuku da Grenland nije na prodaju.
Ova taktika je samo jedna od različitih opcija koje Bela kuća razmatra u vezi sa pribavljanjem Grenlanda, uključujući i potencijalnu upotrebu američke vojske. Ipak, takav potez nosi rizik da deluje previše transakcijski. Pa čak i ponižavajuće za populaciju koja već dugo raspravlja o sopstvenoj nezavisnosti i ekonomskoj zavisnosti od Danske.
„Dosta je bilo … Nema više fantazija o aneksiji“, napisao je premijer Grenlanda Jens-Frederik Nielsen u objavi na Fejsbuku u nedelju. Nakon što je predsednik SAD Donald Tramp ponovo izjavio da SAD treba da pribave ostrvo.
Evropski lideri: Odluka o Grenlandu pripada Danskoj
Lideri u Kopenhagenu i širom Evrope reagovali su sa prezirom na komentare Trampa i drugih zvaničnika Bele kuće. Koji su poslednjih dana tvrdili pravo SAD na Grenland, posebno imajući u vidu da su SAD i Danska saveznici u NATO sa međusobnim sporazumom o odbrani.
U utorak su Francuska, Nemačka, Italija, Poljska, Španija, Britanija i Danska izdale zajedničku izjavu. Navodeći da samo Grenland i Danska mogu odlučivati o pitanjima koja se tiču njihovih međusobnih odnosa.
Na upit o razgovorima o kupovini ostrva, uključujući mogućnost direktnih isplata stanovnicima Grenlanda. Bela kuća je Reutersu uputila izjave portparolke Karoline Livit i državnog sekretara Marka Rubija. Livit je tokom brifinga priznala da Tramp i njegovi savetnici za nacionalnu bezbednost „razmatraju kako bi potencijalna kupovina izgledala“. Rubi je rekao da će se sledeće nedelje sastati sa svojim danskim kolegom u Vašingtonu kako bi razgovarali o Grenlandu.
Danska ambasada je odbila da komentariše, a predstavništvo Grenlanda u Vašingtonu nije odgovorilo na zahtev za komentar.
Razgovori o Grenlandu postaju ozbiljniji
Tramp već dugo tvrdi da bi SAD trebalo da „pribave“ Grenland, između ostalog zbog bogatstva minerala potrebnih za napredne vojne primene. Kao i zbog šire potrebe da Zapadna hemisfera bude pod geopolitičkim uticajem Vašingtona.
Iako su unutrašnje deliberacije o tome kako „pribaviti“ Grenland trajale među Trampovim savetnicima još pre nego što je stupio na dužnost pre godinu dana. Hitnost je obnovljena nakon što je njegova administracija tokom vikenda izvršila smelu operaciju hvatanja lidera Venecuele Nikolasa Madura, prema izvorima upoznatim sa internim razmatranjima.
Jedan od izvora naveo je da su savetnici Bele kuće želeli da iskoriste zamah iz operacije protiv Madura za ostvarenje Trampovih drugih dugoročnih geopolitičkih ciljeva.
„Grenland nam je potreban sa stanovišta nacionalne bezbednosti, a Danska to neće moći da obezbedi“. Rekao je Tramp novinarima u nedelju u predseničkom avionu Air Force One. „!Ovo je toliko strateški.“
Jedan izvor upoznat sa internim razmatranjima u Beloj kući rekao je da interni razgovori o jednokratnim isplatama nisu nužno novi. Ali da su u poslednjih nekoliko dana postali ozbiljniji, a razmatrane su veće sume. Pri čemu je isplata od 100.000 dolara po osobi – što bi ukupno iznosilo gotovo 6 milijardi dolara – realna mogućnost.
Mnogi detalji potencijalnih isplata nisu jasni, kao što su način i vreme raspodele ili šta bi se tačno očekivalo od Grenlanđana zauzvrat. Bela kuća je navela da je vojna intervencija moguća, iako su zvaničnici takođe rekli da SAD preferiraju kupovinu ostrva ili diplomatsko pribavljanje.
Sporazum o slobodnoj asocijaciji kao jedina opcija
Među opcijama koje razmatraju Trampovi savetnici, rekao je jedan zvaničnik Bele kuće u utorak. Jeste pokušaj sklapanja Sporazuma o slobodnoj asocijaciji (Compact of Free Association, COFA) sa ostrvom.
Precizni detalji COFA sporazuma – koji su do sada primenjivani samo na male ostrvske države Mikronezije. Maršalska Ostrva i Palau – variraju, ali SAD obično pružaju osnovne usluge, uključujući poštu i vojnu zaštitu. Dok američka vojska ima slobodu delovanja u tim zemljama, a trgovina sa SAD je uglavnom oslobođena carine.
COFA sporazumi su ranije sklapani sa nezavisnim državama. Pa bi Grenland verovatno morao da se odvoji od Danske da bi ovakav plan bio izvodljiv. U teoriji, isplate bi mogle biti korišćene da motivišu Grenlanđane da glasaju za nezavisnost ili da potpišu COFA sporazum nakon takvog referenduma.
Iako ankete pokazuju da velika većina Grenlanđana želi nezavisnost, zabrinutost zbog ekonomskih troškova odvajanja od Danske. Između ostalog – sprečila je većinu legislatora da pozovu na referendum o nezavisnosti. Takođe, većina Grenlanđana, iako otvorena za odvajanje od Danske, ne želi da postane deo SAD.
Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!
