Sudska odluka povodom tužbenog zahteva na osnovu objavljenog teksta

“Analizom izvedenih dokaza utvrđeno je da je dana 13.01.2023. godine objavljen na internet portalu hype.rs pod naslovom: „PRODUCENT SAŠA MIRKOVIĆ PONOVO UPOZORAVA NA PREVARE RTS-a I OLIVERE KOVAČEVIĆ: “Prošle godine su poruke o potvrdi glasanja stizale posle 22 sata… u kom tekstu se, izmspu ostalog navodi: „Prošle godine su poruke o potvrdi glasanja stizale posle 22 sata, pa ja pozivam gledaoce da ove godine ne glasaju jer je sve to unapred iscenirano”, izjavio je menadžer Ace Lukasa, Saša Mirković. Kao što je slučaj bio i prošle godine, kada je pevač Aca Lukas, a inače jedan od takmičara na Pesmi za Evroviziju ’22, izjavio je da je takmičenje namešteno – isto se dešava i ove godine, samo umesto Lukasa, to priča njegov menadžer Mirković. On je za ‘Alo” komentarisao listu učesnika na predstojećoj PZE ’23 i rekao da mnogi istaknuti kompozitori i pevači nisu prošli konkurs. “Sara Milutinović je jedna od najboljih kompozitorki koje imamo nedopustivo je što nije prošla konkurs. Pored nje, srpski brend koji se zove Goca Lazarević sa 50 godina karijere taman da je pevala tra-la-la, trobalo je da dobije šansu da učestvuje jep je dovoljno zadužila kulturnu scenu Srbije”, rekao je on.
Mirković navodi i da, kako kaže, zna razloge zbog kojih su neki poznati autori i izvorači odlučili da se ne prijavljuju i ne učestvuju na domaćem izboru za predstavnika na Evroviziji. “Mislim da je mnogo ljudi zbog dešavanja tokom prethodnih godina na festivalu kom ni ime ne mogu da potrefim, diglo ruke od učestvovanja. U startu je sve isprogramirano i namešteno. Aca Lukas i ja smo upozoravali da tome treba stati na put jep ovim što se radi niko od pojedinaca ne gubi, već samo Srbija”, rekao je on. On tvrdi da je siguran da će pobednik biti Boris Subotić – jedan od takmičara na PZE ’23. “Javni servis se sa Buljketom i žuzom Oljom na čelu služi različitim trikovima da nameste svog favorita. Prošle godine su poruke o potvrdi glasanja stizale posle 22 sata, bilo je članova žirija koji namerno Lukasu davali 0 bodova kako ne bi bolje prošao, pa ja pozivam gledaoce da ove godine ne glasaju jep je sve to namešteno i unapred iscenirano. To nije dobro za državu, jer to nije promocija samo pevača, već i Srbije. Loše je što smo takvim ljudima dali da se bave tim poslom”, rekao je Mirković za “Alo”. Mirković i Lukas su i prošle godine, dok su bili deo takmičenja, optuživali Oliveru Kovačević da je namestila
takmičenje”. Predmetni tekst prenet je iz media Alo.rs, tačnije iz teksta koji je dana 11.01.2023. godine obavljen pod naslovom: „NAMEŠTALJKA Saša Mirković nakon objavljivanja spiska učesnika Pesme za Evroviziju 2023. opleo po RTS-u”.

Hype saopštenja

Odredbom čl. 9 st. 1 Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da su urednik i novinar dužni da s pažnom primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti provere njeno poreklo, istinost i potpunost.

Odredbom čl. 15 st. 1 tačka 1 Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da je javni interes u oblasti javnog informisanja
istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije.

Odredbom čl. 73 Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da se u cilju zaštite ljudskog dostojanstva , kao i nezavisnosti, ugleda i nepristrasnosti suda ili drugog nadležnog organa, niko u mediju ne sme označiti učiniocem kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda.

Odredbom člana 79 st. 1 Zakona o javnom informisanju i medijima je propisano da dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno je zaštićeno. Stavom 2 istog člana j propisano da objavljivanje  informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda i pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odricanem osobina ili svojstava koja ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi.

Odredbom čl. 80 Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da se informacija iz privatnog života, pored ostalog i zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video, digitalni i sl.) ne može objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informaciaj tiče, odnosno lica čiji lik sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice. Informacija i zapisi se ne mogu obaviti bez pristanka onoga na koga se odnose, ako bi objavljivanjem bilo povređeno njegovo pravo na privatnost ili koje drugo pravo. Pristanak dat za jedno objavljivanje, za određeni način objavljivanja, odnosno objavljivanje u određenom cilju ne smatra se pristankom za ponovljeno objavljivanje, za obavlivanьe na drugi način, odnosno za
objavljivanje za druge ciljeve.

Odredbom čl. 101 Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da ako se objavljivanjem informacije, odnosno zapisa povređuje pretpostavka nevinosti, zabrana govora mržnje, prava i interesi maloletnika, zabrana javnog izlaganja pornografskog sadržaja, pravo na dostojanstva ličnosti, pravo na autentičnost odnosno pravo na privatnost.

Odredbom čl. 112 Zakona o javnom informisanju propisano je da lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona.

Odredbom čl. 113 Zakona o javnom informisanju propisano je da novinar odnosno odgovorni urednik odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije iz čl. 112 ovog zakona, ako se dokaže da je šeta nastala njegovom krivicom.

Odredbom čl. 114 Zakona o javnom informisanju propisano je da izdavač odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije iz čl. 112 st. 1 ovog zakona, kao i za propuštanje objavljivanja informacije iz čl. 112 st. 2 ovog zakona, bez obzira na krivicu.

Odredbom čl. 115 st. 1 Zakona o javnom informisanju propisano je da novinar, odgovorni urednik i izdavač solidarno odgovaraju za štetu nastalu objavljivanjem informacije iz čl. 112 st. 1 ovog zakona.

Odredbom čl. 117 Zakona o javnom informisanju propisano je da prilikom odlučivanja o visini naknade štete, sud posebno ceni da li je tužilac pokušao da umanji štetu korišćenjem drugih sredstava pravne zaštite u skladu sa odredbama ovog zakona i da li je tuženi omogućio tužiocu da umanji štetu objavljivanjem  odgovora, spravke ili druge informacie na osnovu odluke nadležnog suda.

Odredbom čl. 120 Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da po zahtevu tužioca u parnicama po tužbi iz čl. 101, 112. i 119. ovog zakona, sud nalaže odgovornom uredniku da pravnosnažnu presudu obavi bez komentara i bez odlaganja, o svom trošku, a najkasnije u drugom narednom broju novina, od dana kada je prosuda postala pravnosnažna.

Na objavljivanje presude iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 93. stav 1. i čl. 96. i 107. ovog zakona.

Odredbom čl. 200 Zakona o obligacionim odnosima je propisano da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja  životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i nihovo trajanje to opravdava, sud može dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu.

Odredbom člana 10 st. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima, propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice.

Stavom 2 navedenog člana, propisano je da pošto korišćenje ovih sloboda za sobom povlači dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenima ili kaznama propisanim Zakonom neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavana nereda ili Kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju ili radi očuvanja autoriteta i
nepristrasnosti sudstva.”

Hypetv.rs