SUĐENjE ZA RATNI ZLOČIN U RAKITJU: Svedok izavio da je Utržan ubijen na podu u podrumu!

Bivši vojnik JNA Željko Janjić opisao je scene u zagrebačkom logoru gde je srpske zarobljenike zlostavljao stražar Branko, a jednog od njih likvidirao

Željko Janjić iz BiH, bivši vojnik JNA, svedočio je juče pred većem za ratne zločine o ubistvu u podrumu zagrebačkog logora Rakitje, kada je pored njega likvidiran vojnik Marko Utržan. Za taj zločin optužen je bivši pripadnik Zbora narodne garde (ZNG-Zenge) Branko Tunić (59), kome se sudi u odsustvu jer je nedostupan srpskom pravosuđu.

Svedok je kazao da je u septembru 1991, sa još jednim vojnikom i Utržanom odveden u podrum, nakon čega mu je muškarac kojeg su zvali Branko, pretio i stavio pištolj na slepoočnicu. Opisivao je da su zarobljenici u podrumu zlostavljani i udarani gumenim palicama i šutirani čizmama po celom telu. Utržana su čuvari srušili na zemlju i tada je kako tvrdi, okrenuo glavu i čuo pucanj. Pomislio je da će on biti sledeći ubijen, ali su potom njega i tog drugog vojnika odveli, dok je Utržan ostao u podrumu, prenosi srpska novinska agencija SIA.

Prema njegovim rečima, Utržan je ubijen dok je ležao na podu, što je suprotno tezi Tunića koji je na suđenju u Zagrebu tvrdio da je vojnik pokušao da mu otme kalašnjikov, pa ga je posle više upozorenja ubio u samoodbrani. Svedok je naveo da je Branka prepoznao na fotografijama koje su mu pokazane u istrazi.

Na pitanje branioca da li je video sam čin ubistva, Janjić je rekao: „Okrenuo sam glavu kad me je oborio, ali pucanj je usledio čim je taj Branko sa mog čela sklonio pištolj, pa nema ko drugi da puca nego on.”

Naveo je i da su srpski zarobljenici, kada su dovedeni u Rakitje, razdvojeni od ostalih. Tunić je poreklom s Kosova i Metohije, iz opštine Vitina, a sada živi u Hrvatskoj.

Tereti se da je u Zagrebu, kao pripadnik Zenga, sa više N. N. pripadnika iste jedinice izvršio ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, odnosno prema vojnicima na redovnom odsluženju vojnog roka u JNA, koji su prethodno položili oružje i predali se.

Tunić je tokom postupka u Zagrebu oslobođen optužbi za ubistvo Utržana, ali se tužilaštvo poziva na Statut bivšeg Haškog tribunala i odredbu da se pravosnažno oslobođenoj osobi može ponovo suditi ako je tom presudom bila optužena za „obično” krivično delo, a ne za ratni zločin.

On je, prema optužnici, u više navrata u prostorijama u kojima su zarobljenici boravili i u podrumskim prostorijama, oštećene M. U., Ž. L., T. N., R. D., D. D., Ž. J., B. B., M. P., S. A., D. S., P. S., G. M., G. S. i G. G. tukao kundakom oružja, rukama i nogama po glavi i telu, te gumenom palicom po leđima i tabanima.

Vezivao ih je lisicama i primoravao da legnu na tlo, a zatim ih gazio čizmama i skakao po njima, pretio im nožem da će im izvaditi oči i da će ih zaklati, repetirao oružje na njih, stavljao im cev oružja u usta i na slepoočnicu, preteći im ubistvom, gasio im cigarete po telu i mokrio po njima. Posle pisanja medija o ovom slučaju, javilo se još šest nekadašnjih vojnika koji su bili zarobljeni u Rakitju.

„Ostali svedoci ovog zločina su u inostranstvu i sa njima je ostvaren kontakt posredstvom službe za rad sa žrtvama krivičnih dela”, kaže za „Politiku” Dušan Bratić, zastupnik žrtava.