Domaća javnost ne prestaje da priča o Milanu Stankoviću koji se poslednjih godina povukao javne scene, te se posvetio crkvi.
Mnogi navode i da se zamonašio, a naročito kada je prisustvovao predavanju u manastiru u Nevesinji, gde su pored njega sedeli i brojni vernici i sveštena lica.
Međutim, jednom prilikom govorio je o svom ocu koji je pre više od 30 godina ubio čovek zbog čega je bio osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu, a u zatvoru je i umro.
„Imao sam samo pet meseci kada je moj otac otišao u zatvor. Zato ga se i ne sećam, ali kroz glavu mi prolaze slike iz poseta. Nikada nisam imao osećaj da imam tatu, već nekog teču koga sam povremeno viđao. Moj otac je zbog nekog duga ubio izvesnog čoveka sa kojim je radio u pekari. Posle pet i po godina saopštili su nam da je pao sa skele i poginuo, ali ne verujem u to. Mislim da se radi o krvnoj osveti“, rekao je Stanković tada i dodao:
„Ne znam kakav bih bio da sam rastao uz oca, ali oduvek sam se osećao inferiorno. Kada bih u društvu rekao da nemam tatu, izazvao bih sažaljenje. Kao da sam ja kriv što je to tako. Najteže su mi pala pisma koja je slao iz zatvora. Jednom sam ih slučajno našao i bio sam potpuno izgubljen. Znao sam da ga ne mogu vratiti. Osetio sam koliko mu je svako pismo drugačije, u nekim se prepoznavao očaj, ponekad optimizam. Mama me je, uprkos svemu, izdržavala i borila se za mene i sestru. Radila je u trafici, peglala, čistila po kućama. Često je pozajmljivala novac. „
BONUS VIDEO:
hypetv.rs
