STRAH OD USPEHA sve je češći kod mlađe generacije, a ovo šta ga karakteriše!
Ako često odlazete da nešto otpočnete, ili pak izbegavate da završite nešto što ste priveli kraju, ali vam fali volje i motivacije za “završni udarac” verovatno patite od straha od neuspeha, ili straha od uspeha.
Mada zvuči paradoksalno, ova dva straha su slične stvari!
Kako kaže psiholoskinja Jasna Bulajić-Stepanović u našoj sredini je socijalno prihvaćenije govoriti o strahu od neuspeha, dok je izraz strah od uspeha manje prihvaćen (u krizi se smatra čak nepristojnim poželeti nešto, kada većina ima samo najosnovnije).
Mnogima je prejak i termin „strah od uspeha“ jer ne doživljavaju sebe kao nekog ko se boji, pa biraju neutralniji izraz „izbegavajuće ponašanje“.
Uspeh je ostvarenje onoga što osoba želi, što za svakog ima drugačije značenje: raditi posao koji se voli, uskladiti porodicu i posao, biti poznat, biti materijalno situiran, imati puno dece i sl.
Osobe sklone perfekcionizmu zapravo imaju strah od neuspeha i zato opsesivno detaljišu zbog straha od greške.
Sklone su odlaganju i izbegavanju, teže donose odluke, lakše gube motivaciju ili želju za postignućem. One i ne pokušavaju, jer smatraju da je to bolje nego grešiti. Usmeravanjem pažnje na ideju savršenstva usmerena je na sebe a ne na problem koji treba rešavati, a trebalo bi da bude obrnuto.
U savremenom svetu neuspeh povlači gubitak vremena i novca , pa povlači za sobom i česte kazne od strane autoriteta (roditelja i poslodavaca. Ovo negativno potkrepljenje jača strah od neuspeha do nivoa fobije. Strah od izlaganja i procene je u osnovi socijalne fobije, on može onemogućiti težnju ka uspehu jer svaki pokušaj promene (partnera,posla i sl.) seče u korenu i sprečava ispoljavanje sopstvenih potencijala. Isto je i sa strahom od usamljenosti koji se smatra za posledicu uspeha („i bogati plaču“).
Strah od uspeha i strah od neuspeha imaju brojne zajedničke karakteristike:
- anksioznost naročito u situacijama procene (polaganje ispita, razgovori za posao),
- oba vode smanjenoj efikasnosti i izbegavanju rizika;
- mogu biti direktna posledica straha od rušenja lažne slike o sebi.
- Neke osobe istovremeno doživljavaju oba straha. Mnogi poistovećuju uspeh sa stanjem hroničnog stresa, pa imaju otpor da u takvo stanje uđu.
Objasnjava psiholog psihoterapeut Jasna Bulajic-Stepanovic za portal Pharmamedica
BONUS VIDEO: