Koliko razorna može biti superćelijska oluja uverili su se građani Srbije u julu i avgustu 2023. godine.

Tada je nevreme praćeno jakim vetrom, kišom i gradom prouzrokovalo veliku štetu.

Oluja je za sobom ostavila oboreno drveće, srušene objekte, zatvaranje aerodroma i prekide u snabdevanju električnom energijom.

Nažalost, ova oluja odnela je tri života u Srbiji- u Novom Sadu je stradao dvanaestogodišnji dečak, ženu je udario grom u okolini Pančeva a u Bačkoj Palanci je stradao muškarac usled strujnog udara.

Šta su superćelijske oluje

Superćelijske oluje u Srbiji najčešće se pojavljuju u proleće i leto, naročito tokom jula i avgusta kada je temperatura visoka, vlažnost velika a atmosfera nestabilna.

U pitanju je najopasniji tip grmljavinske oluje, sa rotirajućim stubom vazduha (tzv. mezociklon). Za razliku od običnih oluja koje su kratkotrajnije i manje intenzivne, može trajati satima i prelaziti velike udaljenosti.

Kako nastaju

Kada i kako nastaju superćelijske oluje i da li će u Srbiji biti sve češće, za Mondo je otkrila meteorološkinja i profesorka sa Poljoprivrednog fakulteta Ana Vuković Vimić.

„Superćelijska oluja je jedna velika ćelija koja se kreće velikom brzinom. Jake oluje koje mogu biti superćelijske nastaju u uslovima kada imamo mogućnosti za intenzivno vertikalno mešanje vazduha. Dakle, ili kada nailazi hladni front koji gura topao vazduh na gore i formira se jak oblak ili kada imamo jako zagrevanje od podloge, što znači vazduh koji se u prizemlju zagreva ima energiju da se podiže zbog sile potiska. Suština je u jakim vertikalnim strujama. Čim se formiraju jake vertikalne struje, vazduh koji se podiže se širi, hladi i dolazi do stvaranja oblaka koji je formiran ili od sitnih kapljica vode, veoma sitnih da ne mogu da padnu, ili od sitnih kristalića leda, a potom dodaje:

UTICAJI VERTIKALNIH STRUJA

„Kada se formira jedna oluja, ako imamo još veliko smicanje vetra po visini, odnosno promenu brzine vetra sa visinom. Ta oluja postaje nagnuta, tako da se uzlazna i silazna struja. Koji su sastavni deo svake oluje, ne poklapaju. Onda ne dolazi do disipacije uzlazne struje. Uzlazne struje su ono što održavaju tu oluju da se ne disipira, da nastavi da živi i da još više jača na svom putu. Sve te jake konvektivne oluje, koje mogu da budu dosta veće pa prelaze u domen superćelijskih oluja. Nastaju kada postoje uslovi za intenzivno vertikalno mešanje vazduha. Tada, pošto su jake vertikalne struje, to znači da one mogu led tj. grad da nose vertikalno. Tada led raste, raste, dođe do vrha, padne na dole, opet ga uhvati vertikalna struja, podiže. On ponovo raste i tako može da naraste do veličine teniske loptice. Kada dostigne tu kritičnu veličinu, nadvlada te uzlazne struje, on padne na zemlju. Treba zamisliti koliko su jake te vertikalne struje kada mogu toliko zrna grada da nose ka vrhu atmosfere“, navodi sagovornica i dodaje da je u jednom slučaju moguće i stvaranje manjeg tornada:

„U slučaju da vetar menja svoj smer duvanja po visini, stvara se takozvana mezocikonalna cirkulacija i baza oblaka postaje obla. Iza je vidljiv hladan izliv vazduha uglavnom sa padavinama, očekuje se udar olujnog fronta, a moguće je i stvaranje manjeg tornada. Dakle za formiranje tornada potrebno je na postojeće uslove samo još da se napravi rotacija vazduha zbog promene smera vetra sa visinom. Ostali uslovi su ispunjeni.“

Ona napominje da oluja nije pojava, nego proces.

„Svaki oblak je proces. Dakle, ukoliko oblak postoji u uslovima u kojima može da se hrani tom energijom, da živi, na njega ništa ne može da deluje. Nije to nešto na šta mi možemo da delujemo i da taj oblak nestane. To je proces i on se na tom putu sve vreme hrani novom energijom, novom vlagom, pravi nova zrna grada. A olujni vetar iz takvih oblaka nastaje zato što se unutar oblaka stvori oblast hladnog vazduha. Hladan vazduh je težak, teži je od toplog i onda on bukvalno pod silom gravitacije padne na zemlju i to se zove hladni izliv. Moment kada udari o zemlju, stvori jak horizontalni vetar, koji ima razornu moć. To se zove olujni front, koga proizvode te jake oluje, a superćelijske oluje prave baš jak olujni front. Kada stojimo na ulici i osetimo prvo jak udar vetra, sve krene leti oko nas. Užasno duva vetar i tek onda nailazi oluja koja može imati grmljavine, padavine, jak grad. To sve traje do sat vremena, ali može imati velike posledice, bukvalno razorne, lete krovovi, grane. Ljudi moraju da se sklone i to je nešto što smo već videli 2023. godine“, podseća meteorološkinja Ana Vuković Vimić.

Kako kaže, ove godine će biti uslova za superćelijske oluje kao i u budućnosti. 

„Klima se menja na taj način da će oluje koje imaju jake olujne frontove, odnosno jake udare vetra i veliki grad biti sve češće“, zaključuje sagovornica.

Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!

ČITAJTE NAS I NA HYPETV KANALIMA WHATSAPP, VIBER I TELEGRAM.

HypeTv.rs / N.Š.