Šta je Milena Dravić govorila o kajanju i majčinstvu?
Diva jugoslovenskog glumišta napustila nas je 2018. godine, nedugo nakon smrti svog voljenog Gage. Njihova ljubav trajala je decenijama, o njoj je pisano mnogo puta, a Milena je često isticala koliko je razumevanje i strpljenje bitno u partnerskim odnosima.
Šta je Milena Dravić govorila o kajanju i majčinstvu?
U skoro 60 godina glumačke karijere krasila je male i velike ekrane svojom pojavom i snagom talenta. Zvali su je i jednom od najlepših glumica ovog podneblja, ali njoj takav opis nije odgovarao.
– Iskreno, ja nikada nisam verovala u to da sam lepa. Jednostavno, nisam se time opterećivala. Možda mogu da kažem kako je moje detinjasto stanje duže potrajalo, jer sam kao žena sazrela tek posle trideset i neke, ali to mi danas dobro dođe – kroz smeh je Milena ispričala 2012. godine
Tokom tog razgovora osvrnula se na još neke bitne segmente života i podelila sa čitaocima kako gleda na različita životna pitanja.
O kajanju…
– Ako razmišljam o tome jesam li bolje mogla da odigram ulogu, tu kajanja nema. Mogu da se kajem samo ako sam prema nekome bila loša ili ako nisam učinila nešto, a mogla sam. Važno je ne izneveriti najvažnije ljudske osobine. Žao mi je što nisam neke stvari isprobala, što nisam otputovala na neko vreme u neku drugu sredinu gde bih proverila sebe. Rekla bih da sam tu išla linijom manjeg otpora, vadila sam se na porodicu… Jesam za nju oduvek bila vezana, ali pre bih rekla da su me u tim trenucima obuzimali nesigurnost i strah koje donosi pitanje hoću li se snaći. Međutim, sada vidim da bih uspela gde god da sam bila, ali čim nešto nisam probala, onda neću ni da se kajem.
O osudama žena koje ne postanu majke…
– Svaka žena mora da sluša samo sebe i osećaj koji ima duboko u sebi. Kod tako važnih odluka nikakvi saveti sa strane ne pomažu. To je i individualna stvar koja zavisi i od želje određene osobe za materinstvom, ali i od sudbine. Mnogo je ljudi bez dece, ali je važno da je čovek plemenit i da čini nešto plemenito. To je jako delikatno pitanje koje zadire u sferu najdublje intime.
O životu na nekom drugom mestu…
– Nikada nisam tražila nešto više. U vreme kada sam počinjala da gradim karijeru, gradila se i naša zemlja. Spremale su se velike pozorišne predstave, išlo se na gostovanja u najveće svetske teatre, kod nas su dolazile najveće svetske zvezde… Čuvali smo naš crveni pasoš pažljivije nego kakav brilijantski prsten! Bili smo srećni što možemo da putujemo, pa nismo bili toliko opterećeni imovinskim statusom. Po tri do četiri puta godišnje išlo se u London ili Rim, pa potom u Njujork… I ta putovanja su vredela više od bilo kakvih kuća i luksuznih automobila.
O životu „glumačke zvezde“…
– Ne živim kao zvezda, iako sam doživela slavu i veliku popularnost. Inače, gotovo svi mi umetnici živimo veoma skromno, za razliku od sportista, operskih pevača, estradnih zvezda, biznismena i političara. Rekla bih čak da su glumci potcenjeni.
BONUS VIDEO:
(Hypetv/NK)
