Previše dobrog, čini se, može biti loše.
Zaboravite na strah od propuštanja (FOMO) ili radost propuštanja (JOMO), stil života koji praktikuje generacija Z. Najnoviji trend koji izaziva anksioznost je FOBO – odnosno strah od bolje opcije. Drugim rečima, mladi se neprestano preispituju i razmišljaju o „šta ako“.
Strah da negde postoji bolja opcija
Patrik Mekginis, autor koji je skovao izraz FOBO, opisao je ovaj fenomen kao „anksioznost da bi moglo da se pojavi nešto bolje, što dovodi do toga da ne želimo da donesemo konačnu odluku kada biramo među postojećim opcijama“.
Ovaj problem je toliko ozbiljan da ga je čak nazvao „zlim bratom“ FOMO-a. „Ovo se posebno odnosi na odluke u kojima imamo sasvim prihvatljive opcije pred sobom, a ipak se mučimo s odabirom samo jedne“, rekao je za HuffPost, nazvavši FOBO „bolešću obilja“.
Preduzetnik Tomas Svitorka rekao je za isti medij da je reč o „neprekidnom osećaju“ koji kod osobe izaziva oklevanje ili paralizu pri donošenju odluka, jer se boji da postoji „bolja ili savršena“ opcija koja bi mogla da se pojavi svakog trenutka.
„Bilo da se radi o biranju jela iz jelovnika u restoranu, odabiru destinacije za odmor ili, u ozbiljnijim slučajevima, odlučivanju o životnom partneru, FOBO se temelji na pitanju: ‘Šta ako postoji nešto još bolje?’“ objasnio je.
Donošenje odluka u poslednjem trenutku
Iako se prevelik broj opcija može činiti kao dobar problem, Mekginis upozorava da odluka može da postane toliko iscrpljujuća da može da ima ozbiljne posledice. Ljudi koji pate od FOBO-a mogu da udalje voljene osobe, kolege, pa čak i potencijalne partnere, jer se ti ljudi umore od čekanja da FOBO-osoba konačno donese odluku.
„Kada svoj život tretirate poput Tindera, bezumno prelazeći s jedne opcije na drugu, a da se ni na jednu ne obavežete, svima oko sebe šaljete jasnu i nedvosmislenu poruku: Vi ste ultimativni neodlučni pojedinac“, objasnio je Mekginnis.
„Ne želite jasno da se usmerite niti da se obavežete na određeni plan. Umesto toga, gomilate mogućnosti i odluku donosite tek kada vama odgovara – najčešće u poslednjem trenutku, ako je uopšte donesete“, dodaje.
Upozorio je da ovakvo ponašanje dovodi do života u „možda svetu“, gde i sebe i druge držite u neizvesnosti.
„Umesto da procenite opcije, donesete odluku i nastavite sa svojim danom, vi odlažete neizbežno“, nastavio je. „To nije mnogo drugačije od pritiskanja dugmeta za odlaganje na budilniku samo da biste se opet pokrili ćebencetom i nastavili da spavate… iznova, i iznova i iznova.“
Može da dođe do razvoja depresije ili anksioznosti
Stručnjaci su za HuffPost izjavili da FOBO može čak da doprinese razvoju depresije ili anksioznosti.
„Ovakav način razmišljanja podstiče nezadovoljstvo i može da naruši samopouzdanje, što dovodi do prokrastinacije i neodlučnosti. U vezama ovaj strah može da spreči lični razvoj i povezivanje s drugima“, rekla je psihološkinja Patriša Dikson za HuffPost.
Kako bi se suprotstavili ovom fenomenu, savetovala je promenu načina razmišljanja. Prihvatajući da „vaše odluke mogu biti najbolje za trenutak, čak i ako se kasnije pojave alternativne mogućnosti“.
Stručnjaci čak preporučuju bacanje novčića kako biste doneli odluku ili postavljanje arbitrarnih pravila za sebe kako bi proces odlučivanja bio lakši. „Da biste prekinuli ovaj ciklus, ključno je razviti samopouzdanje i slušati sopstvenu intuiciju“, rekla je Dikson.
„Često je privlačnost ideje da je ‘trava zelenija negde drugde’ samo iluzija koja nas odvraća od toga da cenimo vrednost naših trenutnih izbora“, dodaje.
Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!
ČITAJTE NAS I NA HYPETV KANALIMA WHATSAPP, VIBER I TELEGRAM.
HypeTv.rs / N.Š.
