Kada smo okruženi lošim vestima, uglavnom se s tim borimo na dva načina. Prvi je da izbegavamo temu ili pak opsesivno čitamo svaki detalj određenog događaja. Za ovo drugo, osmišljena je i reč- doomscrolling.
Foto:Printscreen/Shutterstock.com
Razmuljivo je zašto do ovoga dolazi u poslednje vreme, budući da smo bili i idalje smo donekle osuđeni na boravak u domu. Ali postoje dobre vesti kada je ova loša navika u pitanju. Evo kako da prestanete ovo da radite.
Doomscrolling- kako prestati s ovom lošom navikom?
Doomscrolling ili doomsurfing predstavlja tendenciju pretraživanja interneta i društvenih mreža, u potrazi za lošim vestima, iako su tužne, depresivne i uznemirujuće.
Iako je ovaj trend postojao i ranije, tek je tokom pandemije koronavirusa dobio pravi naziv. Ipak, on ne podrazumeva pretraživanje loših vesti isključivo u vezi s virusom. Ljudi pretražuju i sadržaj koji uključuje rasne nepravde, ratove, smrt ili razne statistike (kao što je na primer nezaposlenost).
A zašto ljudi to rade?
Ispostavilo se da naš mozak zapravo voli ovakav sadržaj. Kako navode stručnjaci, mi smo „programirani“ da vidimo negativno i da nas negativno privlači, jer nas to psihički povređuje. Prema stručnjacima, evolucija je za ovo zaslužna. Naime, naši preci su kroz iskustvo učili kako sve mogu da se povrede i izbegavali su takve situacije. Mi možemo da predosetimo opasnost i to je ono što nas održava u životu.
U modernija vremena, većina ljudi ne zna zašto „doomscrolluje“. Ljudi imaju pitanja i nedoumice i pokušavaju da dođu do odgovora. Psiholozi pretpostavljaju da je odgovor ono što ih usreći. Ipak, neki od nas nastavljaju da pretražuju ovakve vesti, a iako misle da će im odgovori pomoći, zapravo se osećaju gore nakon toga.
Doomscrolling može da promeni način na koji vidimo svet. Ljude privlači pretraga za lošim vestima jer to daje osećaj kontrole. Ipak, na kraju, shvatamo da ne možemo da kontrolišemo sve loše što se dešava u svetu i jedino što postižemo jeste da se osećamo loše. Uticaj doomscrollinga manifestuje se kroz osećaj teskobe, depresije i potrebe za izolacijom.
Kako zaustaviti ovu potrebu?
Važno je prvo prepoznati da to radite. Zatim razmislite zašto to radite. Da li se osećate bolje jer ste naoružani dodatnim saznanjima? Ili se nakon pretraživanja ovakvog sadržaja osećate anksiozno i beznadežno?
Preporučuje se da, ukoliko osećate teskobu nakon pretrage ovakvih vesti, limitirate svoje vreme koje provodite onlajn. Petnaest minuta dnevno vam je sasvim dovoljno da se informišete o osnovama i da ne idete u dalju „dubiozu“.
Trenirajte sebe da vidite i pozitivniju sliku tih vesti. To neće doći prirodno i biće potrebno vreme. Pokušajte da pročitate tri lepe vesti dnevno.
Izvor: HYPETV.RS/Lepotaizdravlje
