ŠOKANTNO: Albanska narko-mafija ubila predsedničkog kandidata u Ekvadoru?!

Pripadnici albanske mafije dovode se u vezu sa ubistvom Fernanda Viljavisensija, kandidata za predsednika Ekvadora, a njihove veze sežu do samog vrha vlasti, tvrde tamošnji mediji.

Viljavisensio, koji je ubijen u sredu 9. avgusta na predizbornom skupu, bio je poznat kao borac protiv korupcije u ovoj latinoameričkoj zemlji, a tokom kampanje je upozoravao na albansku mafiju za koju je rekao da kontroliše državu zajedno sa još dva meksička kartela.

„Danas Ekvador kontrolišu nove generacije – Halisko i Sinaloa karteli, oba iz Meksika, kao i albanska mafija”, izjavio je Viljavisensio u maju za „Si-En-En” Espanjol.

Naveo da je Ekvador postao „narko-država” i pozvao da se započne borba protiv „političke mafije”.

Tamošnja policija uhapsila je šest osoba koje pripadaju organizovanim kriminalnim grupama, osumnjičene za ubistvo kandidata za predsednika. Vlada Ekvadora je 10. avgusta dodala da se traga za „intelektualnim autorima” ovog ubistva.

Nakon atentata na Viljavisensija, saopštenje je, između ostalih izdala i organizacija „Hjuman rajts voč” koja je navela da porast organizovanog kriminala dovodi u rizik institucije Ekvadora i život njegovih građana. I iz ove organizacije su upozorili na dve velike meksičke bande za koje su naglasili da su, između ostalog, u vezi sa albanskim trgovcima drogom.

Ekvadorski mediji izveštavaju da je albanska mafija, još krajem devedesetih godina prošlog veka, počela da traži partnere u ovoj zemlji, želeći navodno da preuzme kontrolu nad lancem šverca kokaina ka Evropi. Najmanje šest albanskih državljana ubijeno je u obračunima rivalskih bandi poslednjih godina u Ekvadoru, dok je policija u Draču u nekoliko navrata otkrila ukupno tonu kokaina skrivenog među tovarima banana iz Ekvadora. Tamošnji mediji prenose i da su u toj državi aktivne dve ekipe albanskih kriminalaca, koje zasebno kontrolišu priliv kokaina iz Perua i Kolumbije.

Samo pet dana nakon što je ubijen Fernando Viljavisensio u Ekvadoru je likvidiran i Pedro Briones, lider stranke Partije građanske revolucije u provinciji Esmeraldas. Njega su ubili nepoznati naoružani napadači na motociklu.

Esmeraldas se nalazi na granici sa Kolumbijom i jedna je od najteže pogođenih provincija kada je reč o nasilju koje se dešava širom Ekvadora. Stopa ubistava u ovoj zemlji Latinske Amerike porasla je nakon što su lokalne bande sklopile saveze sa međunarodnim kriminalnim kartelima među kojima je i balkanska mafija, naveli su tamošnji mediji koji pod balkanskim kriminalnim grupama označavaju klanove iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Crne Gore, Rumunije, Severne Makedonije, Srbije i takozvanog Kosova.

Prema operativnim podacima bezbednosnih službi, pre devedesetih godina prošlog veka na Balkanu nije bilo dubokog kriminalnog udruživanja. Od 1995, službe su otkrile da su se u švercu narkotika udružili klanovi iz regiona. Albanija je pre toga bila izolovana zemlja i van kriminalnih tokova. Ali, situacija se u drugoj polovini devedesetih promenila kada su kriminalci iz regiona proširili svoje poslovanje na ceo svet, uspostavili kontakte i sa albanskim švercerima droge i sa njima postali svojevrsna „braća po narkoticima”.

Ujedinjene nacije u svom izveštaju o trgovini drogom iz 2017. naglasile su da takozvana balkanska mafija rukovodi sa čak 40 odsto tržišta na planeti.

Njihov izveštaj iz 2020. izmenjen je samo u jednoj rečenici – dodato je da im je Ekvador sada glavni izvor snabdevanja i novo mesto za skrivanje. Ekvador se u ovom izveštaju navodi kao tranzitna zona, odakle droga (kokain) kreće ka Evropi, ali i Južnoj Americi gde „balkanska mafija ima zavidno tržište”.

Ono što, prema mišljenju kriminologa, pomaže članovima kartela sa Balkana, jeste činjenica da su rođeni na evropskom kontinentu, te da su im otvorena vrata mnogih zemalja.

Za ulazak u Ekvador Balkancima ne treba viza, niti ih iko proverava, pisali su tamošnji mediji.

Cezar Penja Moran, nekadašnji tužilac u Ekvadoru, koji je pre nekoliko godina bio zadužen da vodi istrage u vezi sa balkanskom mafijom, šest godina je radio na slučajevima „prljavih poslova” za koje su osumnjičeni državljani Srbije, Crne Gore, Albanije i državljani takozvanog Kosova.

Prilikom rešavanja slučajeva u koje su umešani „prljavi Balkanci”, ekvadorski policajci i tužioci imaju ozbiljan problem i barijeru, a to je – jezik. Tužilac Penja je za kriminalce sa naših prostora govorio da se oni provlače kroz mnoge zemlje.

On je u ranijim intervjuima objašnjavao da pripadnici balkanske mafije često primenjuju strategiju iskusnih boksera – ulaze u ring (grad) gde treba da odrade operaciju, zadaju jak udarac i potom se povlače. Ipak, to ne znači da se neće ponovo vratiti. U Ekvador ulaze kao turisti ili navodni biznismeni, kako ne bi privukli pažnju i slučajno doveli do toga da im bude zabranjen ulazak.

Kriminalci sa Balkana nakon osmatranja terena u Ekvadoru traže modus za opstanak. Mnogi otvaraju male firme i bave se nekim privrednim aktivnostima kako bi sebi osigurali boravišnu dozvolu.

„To uglavnom i čine kako bi prikrili, odnosno opravdali ’zarađeni’ novac”, naglašavao je tužilac.

Kako bi rešavali ovakve situacije i lakše rasvetlili slučajeve, zvaničnici Ekvadora uključivali su u istrage policiju iz svih zemalja sveta, kao i Interpol.

Prema raspoloživim operativnim podacima Interpola, pripadnici „balkanske mafije” napravili su odlične veze i sa „kolegama” na Siciliji (kriminalna organizacija Ndrangeta) kao i u nekim južnim delovima Italije.

Ekvadorski mediji napominju da su prve narko-bande na Balkanu nastale iz vojnih ili paravojnih formacija koje su učestvovale u ratovima u bivšoj Jugoslaviji i da nije Ekvador jedino mesto gde su našli utočište, već da su zaposeli čitavu Južnu Ameriku.