Iako većinu ljudi za detinjstvo vežu najlepše uspomene, to kod nje nije slučaj.
– Moja prva sećanja su tužna, ali su mi pomogla da se izgradim u životu. Drago mi je da postoje ljudi koji danas vraćaju veru u život – počinje Vesna i otkriva da je prema njoj život bio grub.
„Ja moram da kažem da sam ja na jedan kratak period bila u Zvečanskoj, a kumovi su me izvukli odatle, kristili i imali jak uticaj na moje odrastanje. Moja mama je samo kratak period morala da bude bez mene, ali nakon toga je sve vreme bila uz mene. Ona je prva, a zatim moj suprug Đole koji me najbolje poznaju. I moj muž je imao izuzetan uticaj na moje formiranje“, kaže Vesna.
Srećom, period koji je provela bez majke, u nemaštini, na nju nije ostavio vidljive posledice i traume.
– Kako sam ja rasla i sazrevala i kroz razgovore sa stručnim licima bolje sam razumevala sebe. Ono što je siromaštvo prouzrokovalo kod mene je da radim više. Da se uvek više trudim, da zaradim. Ja i sa malo mogu da napravim mnogo, i da je red, rad i disciplina ključ uspeha. To je važno da se kaže ljudima. Iza mene je 20 godina rada, a posledice siromaštva su te da ja danas budem veoma skromna, žena koja se nikada ne predaje i koja ne odustaje – kaže Vesna.
