Branko Anđelković je otkrio da je poziv od direktorke na komemoraciju dobio usred noći, a onda otkrio i jeziv sadržaj telefonskog poziva.
Nakon pola godine od jezivog masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ kada je dečak monstrum ubio devetoro dece i radnika obezbeđenja Dragana Vladovića, oglasili su se roditelji žrtava. Ispričali su šta su sve preživeli na dan masakra a i u danima koji su usledili, a najviše su razočarani ponašanjem tadašnje direktorke škole Snežane Knežević.
Pored serije propusta koji je direktorka škole imala pre, na dan i nakon masakra najjeziviji je onaj kada je pozvala oca žrtve Mare Anđelković.
U ispovesti koju su roditelji žrtava dali za jedan nedeljnik, Branko Anđelković je otkrio da je poziv od direktorke na komemoraciju dobio usred noći.
– Ni sestra me nije zvala u ponoć kad mi je majka umrla nego je sačekala sledeće jutro. A direktorka škole Knežeićka ladno usred noći zove na komemoraciju. Pošto sam joj objasnio da ne možemo da dođemo, ona je rekla neka onda dođu vaša deca Mina, Mara… Lapsus Mara je ubijena. Užas – naveo je Branko Anđelković.
Na ovu njegovu jezivu priču otac Katarine Martinović, Zoran Martinović, je dodao:
– Takvi lapsusi, čovek ne može da poveruje, to je potpuno odsustvo svesti i savesti!
Da podsetimo, Snežana Knežević je smenjena sa mesta direktorke OŠ „Vladislav Ribnikar“.
Naime, na sednici održanoj 29. juna školski odbor Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu je smenjen, a postavljen je privremeni organ upravljanja od pet članova, koji je odmah održao jednu sednicu.
Do tog 29. juna cela javnost, uključujući i roditelje učenika Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“, od prvog dana nakon masakra jednoglasno su tražili ostavke direktorke Snežane Knežević, kojoj, kako je tada pisao portal Republika.rs, nije padalo na pamet da napusti fotelju.
Ovo što je ispričao otac Mare Anđelković je samo jedno u nizu razočarenja u Snežanu Knežević koje su roditelji žrtava doživeli.
Majka Sofije Negić, Milanka Negić ispričala je da je prvi sastanak sa zvaničnicima koji je održan bio 21. maja – i to u školi.
– Otišla sam na „mali ulaz“ jer sam pretpostavila da je ulaz iz Kralja Milutina zatvoren, da tamo niko ne zalazi, međutim na „malom ulazu“ nije bilo nikoga pa sam poslala drugarici poruku sa pitanjem – da li je moguće da je sastanak na „velikom ulazu“? Ona je odgovorila – da, da…
– Obišla sam oko Treće gimnazije, ušla, sproveli su me do zbornice, znate, vi uđete na mesto gde su ubijeni Dragan, Ana i Bojana, pa idete levo do zbornice. Desno u tom istom hodniku je mesto gde je i Sofija ispustila dušu.
– Na sastanku je prvo bilo reči o istrazi je prvo bilo reči o istrazi, ja sam sedela, cupkala, osećala se jako uznemireno i čekala trenutak da se obratim. Kada su nam rekli da bi trebalo da se viđamo češće, na primer jednom nedeljno, ustala sam i onako uzbuđena pitala „Izvinite, a gde? Na ovom mestu??’!“ Zvaničnici su se onda pokunjili, rekli gde god želimo, posle toga su sastanci bili u tužilaštvu. Na kraju su nam prišli i izvinili se, sa obrazloženjem da im je direktorka Snežana Knežević rekla da su porodice tražile sastanak baš u školi. To naravno nije istina… – zaključila je majka Sofije Negić.
hypetv.rs / republika.rs
