„SESTRA I MAJKA SU MI UMRLE ZA 6 MESECI“ Pevač o tragediji, ubrzo mu je umrla žena!
Slaviša Vujić o smrti bliskih osoba
Pevačev privatni život nije bio poznat javnosti, a onda je on progovorio o svemu.
Porodična tragedija je Slavišu Vujića promenila u nekoj meri.
„Rođen sam na Kosovu, u Kosovskoj Vitini. Imao sam sestru bliznakinju i mlađeg brata. Niko od nas sada nije tamo. Ona je preminula, a on je zbog prokletog rata izbegao i sada živi u Paraćinu. Bili smo siromašni, ali imali smo za hranu. Bio je to solidan život, brat je nosio moje stvari i tako, ali bilo je ljubavi i sreće“, izjavio je Vujić.
Slaviša Vujić o smrti bliskih osoba
Supruga mu je bila velika podrška u životu.
– Najveća moja ljubav, prva i poslednja, bila je moja žena. Mi smo se upoznali mnogo mladi u Sremu. U kafani gde sam pevao. Prvo smo se družili, bili smo drugari, ja sam bio lepuškast dečko i zanimljiv. To tada nisam znao, sad znam. Ja sam se u to vreme zaljubio u svoju ženu i dugo smo se zabavljali. To je bilo kao večnost… (smeh). Ona je bila pokretač u mom životu i karijeri.
Tada mi je, dok sam bio kafanski pevač, govorila da ću biti zvezda. Što se kafanskog pevanja tiče, stvarno nisam imao konkurenciju. Ona mi je našla i prvi stan u Beogradu, i to na Dorćolu, sećam se, u blizini mi je bio Rade Vučković. Ona je bila inicijator cele moje karijere, mnogo puta sam hteo da odustanem, ona mi nije dala. Onda smo dobili jedno dete, drugo dete, i onda je, nažalost, pre 14 godina nestala, tačnije preminula. Mogao bih knjigu da napišem o nama. Stajala je uz mene, i te neke stvari nikad neću zaboraviti“, istakao je Slaviša Vujić.
„NIJE SE IMALO PARA ZA ŽIVOT…“
„Kao mali, sećam se, bio sam najgori đak. Dobio sam šamar od direktora, onda se pojavilo kulturno-umetničko društvo Jovan Kojić. Ja sam tu počeo da igram, onda i da pevam, kao dečkić sam krenuo da pevam u horu, onda sam bio čobančić koji je čuvao krave i svinje…“, rekao je pevač.
Potom se dotakao i, takođe, bolnih gubitaka majke i sestre.
Sestra bliznakinja i majka su mi umrle u razmaku od šest meseci. To mi je bila katastrofa. Bilo je tada sirotinjsko, nije se imalo para ni za život, a kamoli za doktora. Ta situacija na Kosovu je stvarno mnogo loša bila. Ja sada ne mogu da se setim ni šta ni kako je bilo. Ali to se desilo, nažalost. Neverovatno strašna priča, ali to mi je davalo snagu da moram da postanem neko i nešto.
Sledeća teška tragedija je smrt moje žene. Ali tada sam sebe pobedio, žena mi je ostavila u amanet da ne pijem i da izvedem decu na pravi put. Kako je govorila, piće može da me odvede samo u neki ćorsokak. I bila je u pravu. Već 14 godina nisam popio kap alkohola, a decu sam izveo na pravi put. Nedavno sam postao i deda, jedne male devojčice“, zaključio je Vujić.
Hypetv.rs V.M./Kurir
