Slavimo Ivanjdan
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Ivanjdan.
Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće. Takođe, i trave, pevaju i pletu vence.
U vinogradima se ništa ne radi. Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Gružanke devojke posade u saksiji malo žita, a na Petrovdan gledaju kako je niklo.
Veče pred Ivanjdan devojke su brale ivansko (žuto ili crveno) i petrovsko (plavo) cveće, stavljale ga na jedno mesto. A zatim od tog cveća plele vence koje su potom stavljale na sve zgrade. Torove, vrata, njive, livade, pa i na krst u selu. Smatra se da ivandanjski venci predstavljaju Sunce.
U istočnoj Srbiji bilje se bere uglavnom na praznike jer ljudi veruju da tada imaju podršku nebesa. Primarijus dr Petar Paunković, koji decenijama istražuje narodnu medicinu u Srbiji.
Slavimo Ivanjdan
A pri Srpskom lekarskom društvu, zabeležio je i verovanje da se kroz vence od upletene jovanove trave. Na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu.
Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.
Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od jovanove trave, sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume „po Bogu i svetome Jovanu“ stoga što se Jovan Kristitelj, koji je rođen na ovaj dan po starom računanju vremena, smatra uzorom karakternosti i poštenja.
HypeTv.rs / S.S.
