SKANDAL iz prošlosti: kako su proveravali TELEFONISTKINJE pre nego što bi dobile posao?!
U prvim decenijama 20. veka, zanimanje telefonistkinje predstavljalo je jedno od retkih radnih mesta u Srbiji koje je bilo dostupno ženama. Ipak, da bi ponele slušalicu i sedele u telefonskoj centrali, kandidatkinje su morale da prođu kroz strogu proceduru – takozvanu moralnu proveru.
Ova provera bila je specifičan vid „filtera“ kojim se utvrđivalo da li devojke ispunjavaju ne samo profesionalne, već i društvene i lične norme. Nije se ocenjivala njihova stručnost – već njihov karakter, porodična pozadina i ponašanje.
Telefonistkinje pod lupom: komšiluk odlučivao o njihovoj sudbini
Komisije su istraživale da li potiču iz „ugledne“ porodice, kako se ponašaju u javnosti, kakvu reputaciju imaju među komšijama, pa čak i da li posećuju kafane ili učestvuju u tada „neprikladnim“ aktivnostima. Jedan od ključnih uslova bio je da kandidatkinje ne smeju biti udate. Smatralo se da bi porodične obaveze, a naročito majčinstvo, mogle da ometaju njihovu posvećenost poslu.
SKANDAL iz prošlosti: kako su proveravali TELEFONISTKINJE
Telefonistkinje su morale da ostavljaju utisak pristojnosti, diskretnosti i „čednosti“. Njihova pozicija nije bila samo tehnički posao – one su bile posrednice između ljudi, a to je u društvu koje je strogo čuvalo moralne kodekse imalo posebnu težinu. Upravo zato se smatralo da žena na toj poziciji mora biti „bez mrlje“ u svojoj biografiji.
Ovakva praksa bila je svojevrsno ogledalo vremena! Pokazivala je koliko je položaj žena bio ograničen i kako su društvene norme ulazile čak i u proces zapošljavanja. Danas, iz ove perspektive, moralne provere telefonistkinja deluju kao kuriozitet iz prošlosti, ali svedoče o dugom putu koji su žene morale da pređu da bi izborile pravo na rad i ravnopravnost.
Od moralne provere do borbe za ravnopravnost
Priča o telefonistkinjama i „moralnim proverama“ otkriva kako je nekada položaj žena bio strogo kontrolisan i ograničen. Njihova vrednost na tržištu rada nije se merila znanjem i sposobnostima, već „čistoćom reputacije“, porodičnim poreklom i bračnim statusom. U tom vremenu, žena je morala da se dokazuje više pred društvom nego pred poslodavcem.
Danas, situacija je potpuno drugačija. Žene učestvuju u svim profesijama – od medicine, nauke i politike do menadžerskih i preduzetničkih pozicija. Zakoni im formalno garantuju ravnopravnost, a društvo se, iako sporo, menja u pravcu veće slobode i samostalnosti. Umesto moralnih komisija, danas presuđuju diplome, znanje, kreativnost i radni učinak.
Ipak, paralela se ne može u potpunosti prekinuti jer i dalje postoje predrasude i dvostruki standardi. Razlika je u tome što se danas o tome otvoreno govori, a žene same traže i osvajaju prostor koji im pripada.
Dakle, od telefonistkinja koje su morale da budu neudate i „besprekorno čedne“, do savremenih žena koje same biraju karijeru i životni put. Prošao je ceo jedan vek borbe, a taj proces i dalje traje.
