Stradanje dece zbog TikTok izazova do nedavno je izgledalo samo kao vest iz dalekih zemalja, ali su nažalost postali naša stvarnost. Na različite vratolomije, zahtevne prepreke, prkošenje zakonima fizike, pa čak i ugrožavanje zdravlja i života, spremni su samo da bi se napravio dobar snimak za društvene mreže.
Stručnjaci kažu da zbog toga roditelji moraju stalno da razgovaraju sa svojom decom, ali i da koriste dostupne alate kako bi kontrolisali sadržaje kojima su deca izložena na društvenim mrežama.
Deca u Srbiji učestvuju u izazovima poput pretrčavanja ulice, po mogućstvu auto-puta, ispred kamiona, ležanja na pešačkom prelazu dok se automobil potpuno ne približi ili zaustavljanja autobusa punog putnika koji kreće sa stanice tako što odvrnu ventil. Sve ovo čine samo da bi privukli simpatije i lajkove svojih vršnjaka, bili popularni ili jednostavno skrenuli pažnju na sebe.
Katarina Jonev, edukatorka za bezbednost dece na internetu, navodi neke od najekstremnijih izazova:
„Krvavi novac“, gde deca pokušavaju da novčićima izazovu krvarenje na rukama, menjanje boje očiju ili zenica korišćenjem različitih hemikalija ili iscetkivanje limuna kako bi promenili boju zenica, ili izazov gušenja gde deca zaustavljaju dah, što je već dovelo do smrtnih slučajeva, uključujući jedan u Srbiji. Deca često ne mogu da procene koliko je nešto opasno.
TikTok koristi više od 830 miliona ljudi širom sveta, od kojih je skoro trećina mlađa od 18 godina. Upitali smo neke od njih kakve sadržaje ova platforma nudi tinejdžerima.
„Izlaze smešni klipovi sa mačkama, ali tu su i opasni trendovi koji mogu dovesti do fatalnih povreda. Na primer, jedan izazov je podrazumevao stavljanje kaiša oko vrata i izdržavanje što duže bez gubljenja svesti, što je rezultiralo smrću“, priča jedan korisnik TikToka.
Drugi ističe da deca često ne mogu da procene kada nešto predstavlja opasnost.
„Izazov koji uključuje jedenje cimeta zvuči naivno, ali neki su zbog toga završili u bolnici jer su se mogli
ugušiti. Većina ljudi može zdravim razumom da prepozna opasnost i odluči da li će učestvovati u takvim izazovima, ali da li to mogu i deca?“ – navodi mladi tiktoker.
Stručnjaci ističu da deca često pokreću izazove kako bi rešila probleme s kojima se suočavaju, ali roditelji često nisu sigurni kako da im pristupe u tim situacijama.
„Reči mogu imati veliki uticaj, ali važno je kakav je sadržaj tih reči. Mislim da je važno ne samo rešavati posledice, već i preduzeti mere pre toga. Prvo, postavljajte pitanja, na primer, koliko znate o tom izazovu? Budite znatiželjni kao roditelji i saznajte više nego što već znate“, kaže psihološkinja Ana Ivanov. Katarina Jonev dodaje:
„Svaki roditelj ima mogućnost da prilagodi profil TikToka ili drugih društvenih mreža na telefonu svog deteta. Takođe, postoji veliki broj besplatnih roditeljskih aplikacija koje omogućavaju roditeljima da prate sadržaj koji njihovo dete gleda, koliko vremena provodi na određenoj društvenoj mreži, pa čak i da saznaju lokaciju deteta. Stručnjaci upozoravaju da su deca danas najveće žrtve virtualnog prostora i da dete s telefonom u ruci i pristupom internetu nije sigurno ni u svojoj kući. Zato roditelji moraju neprestano razgovarati s decom, edukovati se, pratiti trendove i koristiti dostupne alate kako bi ih najbolje usmeravali kroz zamke neprikladnih, neželjenih i opasnih sadržaja na društvenim mrežama.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs
