„SIN MI IDE NA ODVIKAVANJE“ Naša poznata glumica u šokantnoj ispovesti otkrila detalje iz privatnog života
Poznata glumica Ljubinka Klarić prvi put otvoreno je progovorila o roditeljstvu i svom sinu Konstantinu i tom prilikom otkrila sa čime se kao majka bori.
Ljubinka Klarić je 2009. godine sa Nebojšom Jovanovićem dobila sina Konstantina (13), a kako je istakla, i nikada nije želela da ima još dece.
,, Kostu sam dobila kada sam imala 31 godinu. Nikad pored njega nisam želela još jedno dete. Ne znam da li će ovo da zvuči loše, ali nisam ljubitelj dece. Nisam majčinski ni porodičan tip žene. Oduvek me je frustriralo stvaranje porodice, kuvanje, da podižem decu i budem u raznim Vajber grupama sa roditeljima’’ – počinje priču Ljubinka i dodaje:
,,Kosta je moj dragulj i sasvim mi je dovoljan. Ne znam da li bih pored njega mogla da volim drugo dete kao što volim njega. Bio je zahtevan kao beba i osećala sam se kao da sam rodila tri sina, a ne jednog. Ipak, smatram da sam dobra majka. Često majke koje nisu majčinski tip, poput mene, budu mnogo bolji roditelj od žena koje to jesu.’’- smatra glumica.
Kao i mnogi roditelji, Ljubinka se takođe susreće sa mnogim problemima koje današnje vreme nosi. Naime, njen sin Konstantin bori se sa zavisnošću od video-igara.
,,Danas je teško odgajati dete. Kosta trenutno ide kod psihologa na odvikavanje od video-igrica. Provodio je više od osam sati dnevno pored kompjutera, najviše dok je bio na letnjim raspustima. Sve vreme je bio razdražljiv. Pomoću terapije je boravak ispred kompjutera sveo na dva sata i postao je drugačije dete! Veseo je, a sve njegove lepe osobine, za koje sam bila sigurna da ih ima, konačno su došle do izražaja. Šalimo se i zezamo svakog jutra i nema lepšeg osećaja od tog.’’ – iskrena je glumica.
Ona smatra da deca provode mnogo vremena ispred kompjutera jer tako beže od stvarnosti. Zato svim roditeljima koji imaju sličan problem savetuje da obavezno potraže pomoć stručnjaka.
,,Igrice su posledica, a ne uzrok. Na primer, kad dete nešto što mu je potrebno ne dobija u stvarnom životu, onda pobegne u virtuelni svet. Kod Koste je uzrok za beg u svet igrica bio taj što nije imao dovoljno prijatelja, pa ih je sticao pomoću interneta. To mu je odgovaralo jer su sve neprijatne situacije rešavali tako što bi se isključili s kompjutera i otišli, dok u stvarnom životu to ne ide baš tako.’’
BONUS VIDEO:
