SAZNAJEMO: Zapadni centri moći se obrušili na Srbiju, Vučić uskoro saopštava teške odluke!

Posle Vučićevog govora u UN pojedine sile ne mogu da istrpe činjenice koje je izneo i insistiranje na samostalnoj i nezavisnoj politici.

Suočena s težinom problema na Kosovu i Metohiji i sve glasnijim zahtevima da uvede sankcije Rusiji, zbog čega smo u fokusu i Zapada i Istoka, Srbija trpi najveće pritiske od 1999. godine, kao i od 2008, kada je Zapad pokušao da primora Srbiju da prihvati jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratiće se javnosti najverovatnije sutra i saopštiti najvažnije odluke koje će odrediti budućnost zemlje, pre svega zbog pritisaka kojima je naša zemlja izložena, prenosi srpska novinska agencija SIA.

Zapadni centri moći obrušili su se na Srbiju čim se srpska delegacija vratila iz Njujorka. Kao povod su iskoristili to što su u Njujorku ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković i ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov potpisali plan konsultacija za period 2023/24. Bez obzira na to što je reč o tehničkom planu, dokumentu koji nije pravno obavezujući i nisu ga donele vlade dve zemlje, usledile su oštre reakcije.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon sporazum je nazvala „ozbiljnim skandalom” i poručila da „put u EU ne ide preko Moskve”, a izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik ocenio je ovu vest kao „veliki udarac” za proces pridruživanja zapadnog Balkana. A američki „Vašington post” objavio je, očigledno unapred pripremljen tekst, odmah posle konferencije za medije ministra Selakovića, u kome kritikuje našeg šefa diplomatije zbog toga što je s Lavrovom potpisao suštinski nevažan birokratski sporazum o bilateralnoj i multilateralnoj saradnji.

Strasti su se uskomešale i na unutrašnjoj sceni: Stranka slobode i pravde osudila je u saopštenju potpisivanje dokumenta, a poslanik koalicije „Moramo–Zajedno” Đorđe Miketić zatražio je od šefa srpske diplomatije odgovor da li je potpisivanje dokumenta s ruskim kolegom njegov lični čin ili je potpisan po nalogu Srbije ili Rusije, upitavši da li je vlada u tehničkom mandatu donela odluku da odustane od pristupanja EU. Lider Nove demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović ocenio je da je svaka saradnja s Ruskom Federacijom i svako produbljivanje te saradnje ne samo na političkom nivou već i na ekonomskom i vojnotehničkom dobra za Srbiju.

Selaković je na konferenciji objasnio da je reč o tehničkoj stvari i da nema razloga da se pridaje tako veliki značaj. Predsednica vlade Ana Brnabić je ocenila za televiziju Pink da su reakcije na potpisan plan konsultacija ministarstva spoljnih poslova Srbije i Rusije samo izgovor za napade na Srbiju i naglasila da taj plan nema pravnu snagu jer ga nije usvojila vlada. Brnabićeva je naglasila da je plan konsultacija s ruskom stranom tehnička stvar i neobavezujući dokument koji se potpisuje unazad već 26 godina.

„Da ga je iko od ovih što kritikuju i napadaju Srbiju i najavljuju deklaracije protiv naše zemlje pogledao, video bi da se za razliku od sličnih planova u ovom ne spominje bezbednosni aspekt, niti konsultacije oko bilo kakve vojne saradnje. To su konsultacije s jednom značajnom državom koja ne priznaje tzv. republiku Kosovo, što je za nas izuzetno bitno, za naše nacionalne interese”, navela je Brnabićeva.

Naivno bi bilo verovati da su ovakve reakcije usledile zbog toga što je potpisan jedan tehnički plan. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić za govornicom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku izneo je argumente koje pojedine zapadne sile ne mogu da ospore, a nikako im ne idu u prilog, naročito zato što su stvari na globalnom planu došle u kritičnu fazu i bilo je samo pitanje trenutka kada će krenuti u napad na Srbiju.

„Još jednom bih citirao ono što smo čuli 23 puta: jedini standard koji moramo da sledimo je Povelja UN. To smo čuli od svih, ali kada dođemo do slučaja Republike Srbije, onda smo videli da su 17 od te 23 zemlje koje su govorile o povelji UN prekršile međunarodno javno pravo i nisu poštovale pravila koja su stvorena od strane UN. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve ove poteškoće i da pravila i procedure koje su stvorene važe za sve na svetu. Inače, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala što ste me saslušali. Živela Srbija!”, zaključio je predsednik Srbije svoj govor u Njujorku.

Premijerka Brnabić prekjuče je podsetila da je predsednik u ranijim obraćanjima upozoravao na to da će u drugoj polovini septembra pritisci na Srbiju biti dosta jači. Navela je da se Srbija suočava s najvećim pritiscima od 1999. godine, nakon predsednikovog govora u kome je sasuo istinu u lice velikim silama. Dodala je da je više nego očigledno da se traži razlog za reagovanje na govor predsednika u Njujorku jer, kako je rekla, pojedine sile ne mogu da istrpe činjenice koje je on izneo. Premijerka je rekla da će Vučić insistirati na tome da Srbija nastavi da vodi samostalnu spoljnu politiku koliko god to teško bilo.

Kako potvrđuje iskusni diplomata Zoran Milivojević, pritisci su naročito došli do izražaja posle jasne pozicije Srbije koju je izneo predsednik Vučić na Generalnoj skupštini UN. To je glavni motiv, smatra Milivojević, a takođe i zaoštravanje na globalnom planu oko Ukrajine, što bi se moglo shvatiti kao utvrđivanje pozicija za budući rasplet. „To da su veliki pritisci, to je istina, sa izuzetkom NATO agresije, sigurno da je ovo najveći pritisak na Srbiju da promeni politiku i stav. Mislim da je razlog za to činjenica što su na globalnom planu stvari ipak došle u kritičnu fazu i kada je pitanje nadmetanja i pozicija postalo ključno važno zbog budućeg raspleta”, ukazuje Milivojević. Podvlači da pritisci dolaze i zbog toga što Srbija nema nameru da odustane od svojih državnih i nacionalnih interesa i da u tom smislu učini ustupak bilo kojoj strani u ovim sukobima. „To posebno važi za Zapad i posebno važi oko pitanja Kosova i Metohije imajući u vidu stanje u Ukrajini i šta se tamo događa na tom terenu”, ističe Milivojević.

Prema mišljenju političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, pritisci na našu zemlju nisu novina. Srbija je pod pritiscima, smatra on, otkako je počeo raspad Jugoslavije, pa sve do danas, podsećajući na 2007. i 2008. godinu, kada je Zapad nudio Išingerov i Ahtisarijev plan kako bi nas slomili da prihvatimo lažnu kosovsku nezavisnost. „Ovo što danas imamo sigurno jesu ozbiljni pritisci, ali su manji od onih koje smo imali u nekim prethodnim periodima”, ističe Anđelković.

Milivojević ukazuje i na principijelan stav Srbije da se ne odriče suvereniteta i teritorijalnog integriteta i da nema nameru da odustane od stava da je u slučaju KiM došlo do pokušaja protivpravne secesije uz upotrebu sile koja nije u skladu s međunarodnim pravom i poretkom. Ističe da je to nešto što smeta u ovom trenutku interesima Zapada i otuda ide taj pritisak, koji je sada pojačan.

Komentarišući histeriju koja je u zapadnim krugovima nastala zbog potpisivanja tehničkog plana između srpskog i ruskog ministarstva spoljnih poslova, Anđelković ističe da je takvih napada i iz različitih razloga na Srbiju bilo i do sada. „Olakšavajuća okolnost je što većina napada dolazi iz redova Evropskog parlamenta, a ne od Evropske komisije, zvaničnih institucija EU. U političkim strukturama kakav je parlament razne snage mogu da nastupaju i ekstremistički i ne treba to toliko da nas brine”, kaže Anđelković.

Sasvim novi momenat očekuje Srbiju i njenog predsednika 6. oktobra u Pragu, gde će se održati samit povodom osnivanja Evropske političke zajednice na kome treba da učestvuju sve članice EU, plus države na putu pristupanja, odnosno 41 zemlja, uključujući i Srbiju. Kako je i sama premijerka rekla – biće to „40 na jednoga”, gde će se svi obrušiti na Aleksandra Vučića sa zahtevom da popusti. Samit u Pragu biće ozbiljan test srpske izdržljivosti, s neskrivenom namerom da se predsednik Srbije kazni zbog istine koju je izgovorio u Njujorku – kada je samo upitao da mu neko objasni u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i Srbije. I zašto oni koji s toliko žara brane ukrajinski suverenitet, gaze ovaj princip u slučaju Srbije. A „kazna” kojom prete je „zamrzavanje evropskog puta”.

Prema mišljenju Zorana Milivojevića, bije se bitka za Srbiju, jer se bez nje u bilo kom smislu region ne može ni razmatrati, niti bilo šta ovde učiniti. „S jedne strane se vrši pritisak da Srbija promeni stav, da se prilagodi. S druge se isto primenjuju mere i akcije da se ’ne izgubi’ Srbija. Ona se poziva, na nju se računa, ali u isto vreme se vrši i pritisak da se to definitivno zakuca time što bi se Srbija prilagodila onome što je sada zapadni interes i na nju se računa da bude članica evropske političke zajednice”, navodi Milivojević i podvlači da to ne znači da će se odustati od pritiska.

Anđelković naglašava da, kada je reč o Evropskom parlamentu, moguće je da se pojavi neka rezolucija u kojoj se osuđuje Srbija, ali i da tome ne treba pridavati preveliki značaj. „Kada se radi o zvaničnoj EU i njenim organima, neće biti nikakvih formalizovanih antisrpskih stavova”, smatra Anđelković.

Milivojević ističe da je potpuno jasno da Srbija neće pristati ni na kakve ultimatume. „Pritisak će rasti u vezi s evropskom perspektivom, te šargarepe koja nam se nudi i koja nije izvesna. Drugi mogući pritisak koji bi mogao da nagrize poziciju Srbije i dovede je u delikatnu situaciju jesu konkretne mere na planu ekonomije u vezi s investicijama, ekonomskim odnosima, firmama koje rade u našoj zemlji. Moguć je i pritisak tako što bi se tolerisali neki potezi Prištine u pravcu zaoštravanja da bi se Srbija dovela u nepovoljniju poziciju. Neki pritisci na unutrašnjem planu nisu previše realni, ali nisu ni nemogući”, navodi Milivojević.

Kako podvlači, naš prostor je jedna od od neuralgičnih tačaka, a Srbija ima ključnu ulogu i očigledno je interes na Zapadu da se preostala pitanja reše i ovaj prostor definitivno ugradi u zapadnu sferu interesa u svakom pogledu. „Sve ono što je relevantno u ovom regionu za interese velikih sila kako bi se taj prostor mogao uključiti u njihovu sferu interesa zavisi od Srbije. To su pitanja BiH, KiM, proširenje NATO-a i pokušaj Zapada da istisne Rusiju i Kinu. To je suština tih pritisaka”, zaključuje Milivojević.