Saša Kovačević otkriva porodičnu tradiciju za Vaskrs: „U našoj kući dame su zadužene za trpezu“
Saša Kovačević se u duhu velikog pravoslavnog praznika emotivno osvrnuo na detinjstvo, posao, ali i odnos sa roditeljima kojima, kako ističe, duguje za veliki uspeh koji je postigao na muzičkoj sceni.
– S obzirom na to da je javni posao malo drugačiji i da mi nemamo jasno određeno radno vreme, volim da budem sa svojom porodicom i najbližima za Vaskrs i Božić. To su najlepši hrišćanski praznici i trudim se da tih datuma ostavim posao po strani – počeo je on.
Pevač se prisetio praznika tokom detinjstva.
– Roditelji su brata i mene vaspitali da praznike provodimo u krugu porodice. Kada nismo bili u Beogradu, bili smo na selu kod tetke ili ujaka. Za taj period me vežu najlepše uspomene.
Na pitanje ko je u njegovoj porodici zadužen za spremanje trpeze, Saša je odgovorio:
– Moram da budem iskren i priznam da su za pripremu trpeze zadužene dame. Ja sam tu ukoliko je potrebno da se fizikališe. Dekoracija i praznični ručak su deo posla za koji se pobrine ženski deo porodice i to urade bez premca, pa svakako nema ni potrebe da se mi muškarci mešamo.
Pevač se dotakao i svoje porodice, koja mu je svih ovih godina pružila ogromnu podršku.
– Verujem da se svaki roditelj trudi da pruži samo najbolje svom detetu, a to su radili i moji. Moji roditelji su se trudili da Radetu i meni priušte sve što mogu u tom trenutku, a nekada i mnogo više nego što su mogli. Danas se nas dvojica trudimo da roditeljima priuštimo miran život sa dosta putovanja. Oni su već u nekim godinama kada nisu raspoloženi da putuju toliko često kao ranije. Pretpostavljam da se s godinama smanjuju apetiti. Ne uspeva mi svaki put, ali bih bio najsrećniji kada bi samo uživali u tom penzionerskom načinu života bez ikakve brige – rekao je Saša, i otkriva koliko mu znači Zoranina podrška:
– Zorana i porodica su moj najveći oslonac. Beskrajno sam im zahvalan na tome što su temelj svega velikog što dostignem u karijeri. Siguran sam da nije lako pratiti me u svemu što nosi moj posao, ali ambicije su jedno, a želje drugo. Trudimo se da spojimo jedno sa drugim i da od svega što žrtvujemo napravimo nešto zbog čega će se žrtva isplatiti.
BONUS VIDEO:
(Hypetv.rs/Alo.rs)
