Sanja Vučić, srpska pevačica i bivša predstavnica Srbije na Pesmi Evrovizije 2016, otkrila je u nedavnoj epizodi emisije „Balkanskom ulicom“ detalje iz svog života, uključujući borbu sa viškom kilograma i zdravstveni problem sa kojim se suočila.
– Bila sam jako pitoma, jako mirna. U pubertetu sam imala velikih problema sa kilažom, nisam bila popularna u društvu. Vreme sam provodila kod kuće, a informacije sam uglavnom crpila sa TV-a – ističe Sanja koja kaže da je to bio drastičan problem a ne samo da je kao većina devojčica samo mislila da je gojazna.
– Do osmog razreda je bio drastičan problem. Ja oduvek kuburim, i dan danas sa kilažom, a tada sam bila baš gojazna. Tokom srednje škole sam malo izrasla, ali na fakultetu sam već krenula da treniram i malo lepše da se hranim ali tek nakon Evrovizije sam se stvarno stesala i nisam imala problema sa kilažom ali mi se sada već vraćaju te navike ždranja – kaže Sanja.
Kroz nekoliko primera objasnila je koliko je to bilo drastično.
– Dešavalo se tako da ostanem sama kod kuće i da pojedem ceo hleb, majka dođe sa posla i hoće da me ubije što sam pojela sama ceo hleb za jedan dan. Mnogo sam volela da jedem i kajganu sa pavlakom… Sladoled sam bila u stanju da pojedem sama porodični, i onda majka vidi pa krišom odem pojedem po kašiku. Majka se dosta brinula za mene, jer posle tih 12-13 godina je postalo baš alarmantno jer sam bila okrugla, bure. Baš sam bila prestrašna i ona je tada već bila u fazonu ja ću morati da ti šijem. Ali, nije mogla da mi zabrani da jedem jer sam bila takva, to mi je bila jedina sreća u životu, kako to da mi zabrani. A mama je inače uvek bila mršava, prezgodna – kaže Sanja u emisiji „Balkanskom ulicom“.
Iako se i Sanjina majka bavi pevanjem, nikada nije želela da se eksponira.
– Mama nikada nije htela da se eksponira. Ona je bila maher u svom poslu, vladala je u granicama Kruševca i tog Rasinskog okruga, to moram neskromno da kažem. Ljudi iz tog kraja znaju ko je ona i svi imaju reči hvale, ali, nikada nije imala ambicije da dođe u Beograd i da napravi karijeru. Za njen temperament je to i bolje. Ona je onako ratoborna, kočoperna – priča Sanja dok za sebe kaže da je drugačija.
– Pitoma sam skroz, energična sam, ali daleko od toga da sam kočoperna, da sam agresivna.
Tokom emisije se poveo razgovor o pubertetu i uspostavljanju kontakta sa suprotnim polom.
– Bila sam takva u pubertetu i kada sam izlazila iz puberteta. Nisam smatrala da zavređujem mušku pažnju i nisam je ni očekivala iskreno. Nisu mi se udvarali momci, dečaci kada sam bila mala. I dan danas imam problem da razaznam da li me neko muva ili ne muva – kaže Sanja.
– Kako vreme odmiče počinjem da se navikavam na tu popularnost i na prepoznatljivost i na to da prosto neki ljudi bez obzira na to kako izgledaš bi bili sa tobom samo zato što si ti to što jesi – dodala je Sanja.
Na pitanje da li je nekada koristila usluge psihologa Sanja kaže:
– Koristila sam u jednom trenutku dok još nisam otkrila da imam hašimoto, da imam problem sa štitnom žlezdom. To sam otkrila 2020. a mislim da mi se oko 2018. to probudilo. Hašimoto podrazumeva hormonsku terapiju i neki zdraviji način života kog se ne pridržavam. Sa druge strane ti neki prvi simptomi bili su uglavnom promena raspoloženja, opet dobijanje na težini, suva koža, gubitak kose, sve to što ima veze sa hormonima. Baš u to vreme kada sam bila pretužna i toliko nezadovoljna, nesrećna bez ikakvog naziranja radosti u mom životu uopšte ja sam morala da se obratim psihologu. Tada je doktorka konstatovala i rekla je da misli da je to već neka vrsta depresije. Neki lekići su bili prepisani, ali ja to nisam koristila, mislila sam da ću to autosugestijom moći da rešim s’ tim što se stanje uopšte nije poboljšavalo i ja sam onda, ne znajući gde da tražim, jer nisam ni znala da postoji problem sa štitnom žlezdom, da hašimoto postoji kao stanje, kao bolest, otišla kod ginekologa i rekla da imam sigurno neki hormonski disbalans. Ona mi je rekla da sumnja na štitnu žlezdu jer i ona ima hašimoto. Vadila sam krv, sve je naravno otišlo u nebesa što se tiče parametara i onda sam već otišla kod endokrinologa, krenula sa terapijom, tako da sam sad već mnogo bolje.
Iako je u javnosti blistala svojom harizmom i scenskim nastupima, u stvarnosti Sanja se potpuno suprotno osećala od slike koju je predstavljala.
– To je jedna strana medalje koju ljudi ne znaju. Ta Beovizija 2020. godine kada smo pobedile, ja sam bila sa tri posto snage u sebi, bez života, baš sam se borila sa sobom i sa tim što sam hronično premorena.
BONUS VIDEO:
(Hypetv.rs/Blic.rs)
