Ono što je najveće iznenađenje možda, jeste da je Vojaž (21) najavio da planira i da ide u penziju.
Mihajlo Veruović Vojaž večeras će nastupiti povodom dočeka Nove godine ispred Skupštine Srbije, čime će zaokružiti dosad najuspešniju godinu iako je praktično na početku karijere.
Bio je aktivan ove godine na svim aspektima – od muzike do glume, a sada je sumirao utiske iz 2022.
Šta govore cifre, i kad je reč o finansijama i o pregledima?
– Cifre su samo nus pojava onoga šta mi radimo i sebe dajemo u sve ovo, moj tim i ja. Dve godine zaredom sam najslušaniji Srbin na planeti. Govorim o „Spotify” platformi, a to je jedna od validnijih platformi za distribuciju muzike. Nadam se da ću uspeti to da održim i sledeće godine.
Da li je u Srbiji tvoj uspeh priznat?
– Naravno da nije. Ne verujem da će ikada bilo ko od mojih kolega da prizna, da neće uvažiti takav uspeh, jer jednostavno naša industrija tako funkcioniše da svako gleda sebe. Što je jako loše, jer tako ne možemo da se složimo, da napredujemo zajedno. To je tužna stvar koju niko nikad neće shvatiti.
Je l’ podrška starijih kolega znači i u kom smislu?
– To su ljudi koji su mnogo pre mene napravili više nego ja i to je jednostavno meni lično stvar statusa, da ljudi koje sam ja slušao kao klinac mi daju priznanje: „Mali, to što radiš, dobro je!”. Ali okej, funkcionišem bez toga.
Kako negativni komentari utiču na tebe i tvoju psihu?
– To me ne zanima. Ne uzimam kao realan parametar. Ovo radim zbog ljudi koji me vole i koji me prate, zbog porodice, prijatelja, imam velike motive i neki običan komentar ne može da sruši to.
Lekcija koju si naučio ove godine?
– Puno stvari. Ova godina mi je bila jako bogata iskustvima. Možda sam naučio bolje da baratam novcem. Definitivno.
S obzirom na to da si mlad, a zarađuješ prilično, šta je iz tvog ugla najbolja investicija?
– Ulagati u sebe, svoje obrazovanje, obrazovanje najbližih. Ulagati u sreću, užitak.
Definitivno je tvoj uspeh što nastupaš ispred Skupštine grada Beograda, šta očekuješ večeras?
– To će biti nešto potpuno novo. Zahvaljujem se Gradu i Skupštini što su dozvolili da pokažemo šta umemo i što su nas udostojili da otvorimo Novu 2023. godinu. Mislim da je lepo što su prepoznali mlade talente i ja se nadam da ćemo ovim nastupom opravdati to poverenje koje su nam dali.
Bilo je i negativnih komentara, možda zbog sujete na estradi? Koliko si se susretao sa tim?
– Svako ima svoj ukus za muziku, svako radi i sluša šta želi. Mi nikoga ne teramo da nas sluša, ulaz na koncert je besplatan. Nismo slučajno izabrani da nastupamo. Mi smo trenutno najaktuelniji izvođači i to je najlegitimnija stvar.
Pred Novu godinu mnogi pevači najavljuju nove pesme, šta ti spremaš?
– Pripremam čitav album. Njega najavljujem već pola godine i mislim da će biti potpuno novo. Posle tog albuma uslediće novi talas muzike i verujem da ću moći da dovedem novi žanr muzike kako sam to uradio i prošle godine.
Uvek govoriš kako imaš veliku podršku od roditelja, u kom smislu? Kako te savetuju?
– Nema tu nekih saveta. Ne razumeju se toliko oni u moju branšu rada, to sam ipak sam izgradio. Ne savetuju me toliko poslovno. Ono što mi najviše godi od moje porodice što dobijam jeste vera. Oni veruju u mene i meni to daje motivaciju. Imam 21 godinu, mnogo toga sam uradio i sada je pritisak da to i održim i jednostavno meni ne treba savet, meni samo treba da neko veruje u mene i kad dođe težak period da mi kaže: „ Nije problem, lagano, prebrodićeš ti to!”
Rekao si da si naučio da barataš novcem, jesu li ti tu roditelji pomogli u tome? Je l’ ima kritika da mnogo trošiš?
– Pa ne baš. Ja i ne trošim mnogo. Desi mi se nekad neki ispad. Kad sam išao sa Nućijem u Dubai da snimimo spot za jednu od predostojećih pesama na novom albumu šetali smo i iz nekog glupog razloga smo potrošili veliki novac. Krstio sam se posle toga. Zgrozio sam samog sebe, šta sam mogao da uradim. Ali opet, mlad sam, imam pravo na grešku. Potrošio sam taj novac koji sam sam zaradio. Vodim svoju firmu, u školi nisam imao priliku da naučim kako se barata finansijama. To je bilo novo za mene, pa mi je to bio veliki šamar.
Je l’ imaš vremena da trošiš novac?
– Nemam vremena da trošim novac. Novac se troši tokom slobodnog vremena, ali definitivno imam u planu neke investicije da uradim, a neke sam već uradio.
Jesi li kupovao svojima poklone za Novu godinu?
– Jesam, naravno. Biće iznenađenja, ja sam jako kreativan i velikodušan kad su u pitanju pokloni, tako da mislim da će to biti jako lepo.
Kako pamtiš praznike iz detinjstva?
– Meni su generalno te Nove godine u detinjstvu bile sve iste. Zato što tada nismo imali baš puno sredstava da slavimo i da se zabavljamo. Uglavnom je svaka Nova godina prolazila tako da sedimo za stolom i čekamo ponoć i onda idemo u krevet.
Je l’ tada bilo razmene poklona? Je l’ nedostajalo nešto?
– Pa ne, nije bilo. To je sve stvar odrastanja. Moj brat i ja smo tako odrastali. Nikada nije bilo potrebe da kažemo: „Mama, tata, kupite nam ovo, gde nam je poklon za Novu godinu?”. Razumeli smo poziciju naših roditelja, nikada nismo ništa tražili. Bili smo svesni da je veoma teško živeti u našoj državi, gde se kolo sreće uvek okreće. Kao što moji roditelji danas veruju u mene, tako sam ja tada verovao u njih. Znali smo da će nekad biti bolje, nekad gore, ali nikada nismo želeli da se razdvojimo kao porodica.
Šta su bile tada želje Vojaža kao dečaka?
– Oduvek sam želeo da budem ovo što sam sada. U petom razredu osnovne škole sam samo sanjario o ovome. U srednjoj školi nisam otišao na maturu, otišao sam u studio da radim. Ceo život sam sanjao o ovome. Znam šta sam prošao i koje sam trnje gazio i drago mi je da sam konačno ovde.
Jednom prilikom si rekao da si se osećao kao crna ovca u društvu. Da li imaš sada te trenutke?
– Sada dobijam pažnju koja nije regularna, ona je javna i konkretna. To nije pažnja koju dete treba da dobija dok odrasta i kad je u dobu adolescencije, kada dete sebe treba da pronađe kao momka ili devojku. Sad mi ništa od toga ne fali, imam pažnje i više nego dovoljno. Imam posao i imam čime da se bavim.
Kad se setiš tog perioda kada si bio neprihvaćen, da li ti to sada smeta?
– To je sastavni deo mene. Ja sam zbog toga očvrsnuo. Ne bih bio ja da nisam imao te klimavije periode. Sve što se dešavalo tada u mojoj porodici je bio list na grani u šumi. Uopšte me to ne dotiče danas.
Da li u nekom narednom periodu razmišljaš o karijeri na svetskom nivou?
– Ove godine sam započeo da razmišljam o tome intenzivno. Krećem se ka tome. Ove godine sam dobio zlatnu ploču iz Grčke. Moja pesma je imala preko pola miliona pregleda, to do sada u Srbiji niko nije imao. Bio sam prvi u Italiji, tu me isto čeka ploča. Prvo širim publiku, da mene čuju u Evropi, pa ako Bog da, da se to desi i na višem nivou. Za sada mi ova evropska priča odgovara.
Je l’ postoji strah da nećeš voditi neki miran porodičan život i da ćeš morati toga da se odrekneš?
– Imam 21 godinu, ja ako sve uradim kako sam planirao, ja sam do 25. godine u penziji. Planiram da budem mlad ćale. Od 25. godine planiram da živim sa svojom porodicom i da ću do tada imati već pasivan način prihoda. Neću morati ništa da radim i moći ću da budem sa svojom porodicom i to mi je glavni cilj u životu.
Misliš da te neće vući izazovi?
– Ne mogu da garantujem. Jako sam navučen na adrenalin. Jako volim da se takmičim, da radim. Realno je da nikad neću prestati da radim. Verovatno ću do poslednjeg dana života, ali ono što mi je glavno jeste da želim da provodim vreme sa svojom porodicom i suprugom.
Žene najviše vole ostvarene muškarce. Hoćeš li ti parirati svom ocu jednog dana?
– Definitivno! Mislim da je najbolja moguća stvar da sin pretekne oca. Realno, to je i cilj roditelja, da im deca budu uspešnija od njih. Cilj mi je da budem najuspešniji u porodici, to mi je zdrava ambicija i zdravo razmišljanje i naravno da moja deca budu uspešnija od mene.
Da imaš devojku da li bi imao vremena za nju?
– Apsolutno ne! Snimao sam spot do devet jutros i kasnije imam dva sastanka, onda idem u studio. Nerealno je da stignem bilo šta. Ja ako bih mogao da nađem devojku koja bi mene mogla da čeka, da ima u nedelju dana sat vremena sa mnom, to bi jedino moglo da funkcioniše. Nisam trenutno u poziciji da imam bilo koga.
To prosto nije samo tvoja odluka, već se tako desilo?
– Pa donekle i jeste odluka. Možda će glupo da zvuči, ali sada ne želim da gubim vreme. Želim da se ostvarim kao muškarac i da budem svestan sebe, do momenta dok ne nađem nekoga ko će sve to da razume.
A neobavezne veze?
– To mi je jeftino.
Rekao si da si zatvoren za vezu, ali kako reaguješ kada ti devojke pišu?
– Generalno imam distanciran stav kada pričam sa ljudima i oni vrlo lako shvate do čega mi je. Nisam jedan od onih koji će da zavlači, da lažucka. Ja sam direktan, odmah kažem kako stoje stvari, postavim se kao prijatelj. Nisam ni ja kamen, svidelo se meni hiljadu devojaka, ali svestan sam svojih ciljeva i obaveza, a to mi je prioritet.
Kako napreduje fakultet, do koje godine si stigao?
– Do četvrte godine.
Je l’ planiraš još neko obrazovanje nakon toga?
– Definitivno bih voleo još nešto da odradim, ali u ovom momentu kada mi je karijera u zaletu, dovoljne su mi četiri godine fakulteta. Voleo bih da imam master audio vizuelne produkcije. Voleo bih da možda u Barseloni odradim taj master. Za svoju dušu bih voleo da upišem Istoriju umetnosti.
Koliko je teško uneti se u ulogu i snimiti intimne scene?
– U početku je bilo povuci potegni, kasnije ljude na tom projektu gledam kao objekte. Ja sam se ljubio sa šest devojaka, od 25 do 55 i kad treba sa tom osobom da imam malo intimniju scenu od ljubljenja, ja na tu osobu ne gledam kao na ljudsko biće. Nekako funkcionišem tako da isključim sva moguća čula, gledam na to tako da treba da se desi.
(Alo)
BONUS VIDEO:
hypetv.rs
