Jedna od najvećih srpskih glumačkih diva, Ružica Sokić, ostavila je neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji, a poslednjih dana života borila se sa Alchajmerom.
Karijeru je počela davne 1957. godine, u filmu „Doktor“, da bi potom igrala u filmovima „Kad budem mrtav i beo“, „Bokseri idu u raj“, „Užička republika“, „Savamala“ i drugima.
Komedija „Tesna koža“ donela joj je najveću popularnost, a za film „Žuta“ nagrađena je Zlatnom arenom na Filmskom festivalu u Puli. Neke od njenih poznijih velikih uloga su Taska u velikom bioskopskom hitu „Zona Zamfirova“, uloga Veliborke u „Srećnim ljudima“ i kuma Anice u popularnoj seriji „Greh njene majke“.
Sa suprugom Miroslavom Mikijem Lukićem provela više od pola života, važio je za njenu najveću ljubav.
Ružica je nedugo pre smrti bila u teškom stanju.
„Samo da me ne zaboraviš“, bile su navodno poslednje reči Ružice Sokić pre nego što je preminula. Uputila ih je upravo svom suprugu.
O poslednjim danima života dive jugoslovenskog glumišta govorio je njen suprug.
„Nije shvatala da je bolesna. Ni ja nisam prepoznao da je toliko bolesna. Imala je operaciju 2012. godine i usledila je neugodna situacija. Trebalo je da ode na rehabilitaciju, tada više nije igrala. Pokušala je da odigra još jednu predstavu u januaru 2013. godine. Mučila se s njom dosta. Nije mogla da se seti teksta, pa je imala šaptača“, rekao je on svojevremeno i dodao.
„Bilo je jasno da se sa njom nešto dešava, ali smo mislili da je to donekle normalno za ljude u tim godinama. Nekad se to zove demencija, nekada Alchajmer. Hvala bogu, nije se dugo mučila. To su bolesti koje mogu da traju i da budu mučenje“, rekao je on svojevremeno za medije.
Čuvar sećanja na lik i rad velike glumce, njen suprug, nedavno je preminuo u 91. godini, ali je stigao da osnuje Fondaciju koja svakog 14. decembra, na dan rođenja Ružice Sokić, dodeljuje nagradu koja ima za cilj da podrži mlade stvaraoce i razvoj kulture.
BONUS VIDEO:
https://www.youtube.com/watch?v=yFlzwrYeqbQ&t=5s
Izvor: Nova
