„U SIRIJI SVE TEK POČINJE“: Evo zašto su Rusi pustili Asada niz vodu

Evo zašto su Rusi pustili Asada niz vodu

Ruski politikolog Andrej Kortunov u autorskom tekstu za Komersant, izneo je procene o budućnosti Sirije bez Bašara el Asada. Međutim, on je i otkrio potencijalni razlog uzdržanosti Moskve dak se njen ključni saveznik davio pod pritiskom pobunjenika.

Neočekivani kolaps režima Bašara el Asada u Siriji izaziva asocijacije na događaje iz 2021. godine u Avganistanu. U oba slučaja, nacionalne oružane snage su efektivno izrazile nepoverenje rukovodstvu zemlje, nakon čega se vlada raspala kao kuća od karata.

Ašraf Gani je bio vođa Avganistana sedam godina. Tokom ovih godina ne samo da nije uspeo da proširi političku i društvenu bazu svoje moći. Već je izgubio i mnogo od onoga što je nasledio od svog prethodnika Hamida Karzaija.

Bašar al-Asad, čiji je režim u poslednjem trenutku u jesen 2015. godine spašen naporima Irana i Rusije. Dobio je svojevrsnu „bonus igru“ od devet godina za postizanje nacionalnog pomirenja. Ipak nije uspeo da ujedini Sirijce.

Međutim, tu se paralele završavaju. Ako je u Avganistanu pokret talibana uuspeo da konsoliduje vlast u Kabulu, izbegne humanitarnu katastrofu, spreči predviđenu višemilionsku izbegličku krizu. Pa čak učini prve korake ka međunarodnom priznanju, takav uspeh u Siriji je malo verovatan.

Razlike između svih onih koji mogu da polažu pravo na učešće u Asadovom nasleđu su prevelike – između sunita i šiita, Kurda i Turaka, Alavita i Druza. Sekularnih političara i islamskih fundamentalista, između umerenih i radikalnih. Biće veoma teško održati više nego šarenoliku koaliciju koja se protivila Asadu nakon njegovog svrgavanja.

Evo zašto su Rusi pustili Asada niz vodu

Susedi Sirije teško da su u poziciji da deluju kao garanti sirijske državnosti ili čak bezbednosti u Siriji. Izrael je previše zauzet u Gazi i južnom Libanu da bi razmišljao o budućnosti Sirije. Njen prioritet je da zadrži Golansku visoravan i stvori tampon zonu na susednoj sirijskoj teritoriji. Uticaj Ankare na ekstremističke grupe u provinciji Idlib nije apsolutan. Redžep Erdogan ima dobre razloge da strahuje od oštrog jačanja fundamentalista na južnim granicama Turske. Iran i Irak će biti još manje sposobni da deluju kao nepristrasni arbitri u sirijskim poslovima. Ovo povećava pretnju da se Sirija pretvori u drugu Somaliju, gde se nastavljaju građanski sukobi i pobune protiv centralne vlade u Mogadišu.

To znači da sa padom Bašara el Asada politička igra u Siriji i oko nje tek počinje. U ovoj igri Moskva više ne drži glavni adut u liku jedinog sirijskog lidera, ali i dalje zadržava nekoliko jakih karata.

Ukupne ruske investicije u Siriji iznose više od 20 milijardi dolara. Moskva je jedan od vodećih trgovinskih partnera Damaska. Sirijska dijaspora u Rusiji nije brojna, ali je ekonomski veoma uspešna i društveno aktivna. I u samoj Siriji nisu nestale simpatije prema Rusiji, formirane još u daleka sovjetska vremena.

Ukratko, Moskva ima mnogo razloga da ostane aktivan igrač, a ne posmatrač.

Predstojeća promena političkog rukovodstva u Vašingtonu postavlja pitanja i o budućoj ulozi SAD u regionu. Nerazumevanje američkih prioriteta i namera motiviše arapske lidere da se uključe u dijalog sa Moskvom, piše Kortunov.

Hypetv.rs/alo/J.V.