Projekat REMont i uloga Građanskih inicijativa otvaraju pitanje političkog uticaja bez izbornog legitimiteta, netransparentnog finansiranja i odgovornosti.
Uloga Građanske inicijative u projektu REMont otvorila je jedno od ključnih pitanja savremene demokratije u Srbiji: gde je granica između legitimnog delovanja civilnog društva i operativno-političkog uticaja bez izbornog legitimiteta i bez odgovornosti prema javnosti.
Iako je projekat REMont u javnosti predstavljen kao inicijativa za unapređenje demokratije, transparentnosti i evropskih vrednosti, njegovo faktičko delovanje imalo je direktan i ozbiljan uticaj na proces izbora članova Saveta Regulatorno telo za elektronske medije (REM) – jednog od najvažnijih regulatornih organa u državi. Uprkos tome, javnosti nikada nisu predočeni osnovni podaci koji bi morali da prate svaku inicijativu sa ovakvim institucionalnim dometom.
Tajna bez finansija i odgovornosti
Iako Građanske inicijative na svom sajtu objavljuju listu donatora, ključna pitanja vezana za projekat REMont ostala su bez odgovora:
– ko je finansirao projekat REMont,
– kolika su sredstva uložena,
– u kom vremenskom periodu je projekat trajao,
– koji su njegovi precizni i merljivi ciljevi,
– i po kojim kriterijumima su kandidati za Savet REM ocenjivani.U izveštajima projekta korišćeni su neujednačeni i proizvoljni kriterijumi, koji su za jedne kandidate primenjivani rigorozno, dok su za druge gotovo u potpunosti izostajali. Takav pristup ozbiljno dovodi u pitanje objektivnost i kredibilitet procesa, ali i ulogu Građanskih inicijativa u njemu.
Transparentnost, kao vrednost na koju se GI stalno pozivaju, u ovom slučaju ostala je deklarativna, bez suštine i bez kontrole.
Nejasan mandat: ko je ovlastio Građanske inicijative?
Posebno zabrinjava činjenica da su Građanske inicijative samoinicijativno preuzele ulogu krovne organizacije, nastupajući u ime zakonom ovlašćenih predlagača kandidata za Savet REM, i istovremeno pregovarajući sa delegacijama Narodna skupština Republike Srbije, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) i Delegacija Evropske unije u Srbiji.
Međutim, ostaje ključno pitanje:
ko je, kada i u kojoj proceduri ovlastio Građanske inicijative da zastupaju druge organizacije?
Zakon o elektronskim medijima jasno propisuje ko su ovlašćeni predlagači i polazi od njihove nezavisnosti i samostalnosti u postupku predlaganja. Institut „krovne NVO“ koja u ime drugih organizacija pregovara, postavlja kriterijume i politički verifikuje podobnost kandidata — ne postoji u zakonu.
Upravo tu se otvara pravna i demokratska siva zona.
Kada civilni nadzor preraste u političko delovanje
Delovanje Građanskih inicijativa u slučaju REMont daleko prevazilazi korektivno-nadzornu i savetodavnu ulogu civilnog društva. Kroz ovaj projekat, GI su se aktivno uključile u političku borbu za uticaj nad regulatornim telom koje ima direktan uticaj na medijsku scenu u Srbiji.
A to je suštinski problem.
Nevladine organizacije nemaju izborni demokratski legitimitet da učestvuju u borbi za kontrolu institucija. One ne izlaze na izbore, ne odgovaraju biračima i ne snose političke posledice svojih postupaka. Njihova uloga u demokratskom sistemu može biti korektivna — ali ne i operativno-politička.
U slučaju REMont, ta granica je očigledno pređena.
Ishod kao merilo „legitimnosti“
Sve ukazuje na to da je krajnji cilj projekta REMont bio da se Savet REM oblikuje u skladu sa interesima opozicionih struktura, čime bi se stekla presudna moć nad regulacijom i uređivanjem medijskog prostora.
Kada takav ishod nije ostvaren, usledila je promena taktike: osporavanje prava saveta nacionalnih manjina da predlažu kandidate, ostavke pojedinih već izabranih kandidata i pokušaj da se rad novog Saveta REM parališe, a čitav proces proglasi nelegitimnim.
Drugim rečima, legitimitet procesa je doveden u pitanje tek onda kada rezultat nije bio po volji Građanskih inicijativa.
Umesto evropskog puta – nova institucionalna blokada
Iako su Građanske inicijative tvrdile da REMont doprinosi ispunjavanju uslova za otvaranje Klastera 3 i ubrzavanju evropskog puta Srbije, efekat njihovog delovanja bio je suprotan.
Miniranjem procesa izbora članova Saveta REM, Srbija je ponovo dovedena u stanje institucionalne blokade, čime je evropski put dodatno usporen, a ne unapređen.
Ko finansira Građanske inicijative i šta to govori o smeru delovanja
Prema javno dostupnim podacima koje su same Građanske inicijative objavile, među njihovim ključnim i dugogodišnjim donatorima nalaze se:
– USAID,
– National Endowment for Democracy (NED),
– Evropska komisija,
– Delegacija Evropske unije u Srbiji,
– Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju,
– Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji,
– Open Society Foundations,
kao i brojne zapadne fondacije i ambasade.
Pored toga, Građanske inicijative sarađuju sa regionalnim partnerskim organizacijama, među kojima je i Integra iz Prištine, organizacija koja deluje u okviru pravnog i političkog sistema samoproglašenog Kosova, a koja se, prema javno dostupnim podacima, između ostalih izvora finansira i od strane Rockefeller Brothers Fund.
Ove činjenice same po sebi nisu nezakonite. Međutim, one jasno osvetljavaju politički i ideološki okvir u kojem deluju Građanske inicijative — okvir koji je gotovo u potpunosti finansiran iz inostranstva i u skladu sa interesima donatora.
Uticaj bez mandata – najveći demokratski rizik
Suština problema nije u tome da li nevladine organizacije imaju pravo na kritiku i javno zagovaranje. To pravo im niko ne osporava.
Problem nastaje onda kada uticaj na institucije postane stvaran, a odgovornost nepostojeća.
Građanske inicijative ne izlaze na izbore. Ne polažu račune građanima. Ne snose političku odgovornost za posledice svog delovanja.
A ipak, kroz projekte poput REMont, pokušavaju da ostvare realan politički uticaj na institucije koje oblikuju medijski i demokratski poredak Srbije.
To predstavlja demokratski i institucionalni rizik, jer omogućava destabilizaciju procesa, a da niko za posledice ne snosi političku cenu.
Zato javnost ima puno pravo da zna:
– ko stoji iza projekta REMont,
– ko ga finansira,
– ko definiše njegove ciljeve i metodologiju, i u čijem je interesu delovao.
Jer ono što Građanske inicijative rade u ovom slučaju nije korektiv demokratije, već pokušaj političkog uticaja bez političke odgovornosti — a to je suštinski problem svakog demokratskog društva.
Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!
