U strašnom zločinu koji se dogodio u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, dečak K.K starosti 13 godina ubio je osmoro svojih vršnjaka i čuvara Dragana Vlahovića. Čin brutalnosti i nezapamćene tragedije trajao je svega nekoliko minuta pre nego što se dečak predao policiji.
Prema rečima prve komšinice porodice, koja je poznavala dečaka i koja je letovala sa njegovom porodicom, ne može da veruje da se ovako nešto dogodilo. Na vratima stana dečaka, ništa ne ukazuje na to da je upravo iza njih kovao svoj pakleni plan, a da je s tog mesta izašao sa spiskom imena vršnjaka koje želi da ubije.
– Kad sam čula šta se dogodilo nije mi ni na kraj pameti bilo, ma ni u najcrnjim mislima, da se ovo dogodilo jednoj finoj porodici. Zove me komšinica, plače, vrišti. Kaže to što si sada čula je napravio. Bila sam u pidžami, nisam imala snage niti da navučem trenerku i odem tamo do njih – priseća se žena kojoj unuk ide u istu školu u kojoj se dogodio krvavi masakr.
– Razbolela sam se od tuge i jada. Znam ga od rođenja. Ma da ga vidite, zgodan je, visok, lep dečko, pametan, odličan učenik. Natprosečan je u svakom pogledu, na svim školskim takmičenjima je pobeđivao. Igrao je i košarku. Bio je pomalo ćutljiv, ali ni njegovi roditelji nisu ljudi od puno reči. Znala sam da pitam njegovog oca znajući da idu u tu streljanu: ‘Pa zar vam nije dosta rata, zašto to oružje imate?‘ – kaže ona za Slobodnu Dalmaciju.
Na pitanje kakvi su roditelji, rekla je:
– Ma krasni, fini, skromni ljudi… Zajedno su nam se družila deca. Ma ništa nije ukazivalo na to da može da se dogodi ovakva tragedija. Ko je tu sad kriv? Možda otac što ga je vodio tamo u tu streljanu i navukao na to – pita se ona?
Sumnja da će se porodica ikad više vratiti na ovu adresu.
Na pitanje da, ako dečak ubica jednom bude na slobodi i vidi ga u zgradi hoće li strahovati od njega, kaže:
– Ja neću! Ja se neću plašiti. Ne…
Još nekoliko komšija iz zgrade se slažu u jednom: ovakvu nezapamćenu tragediju s njegove strane nisu ni u snu zamišljali.
– To je jedna fina porodica, nezamislivo je što su dočekali. Dečak bi se uvek lepo pozdravio, ponudio bi se da mi nosi kese iz kupovine kad bi me video u liftu, u šoku smo svi, šta da vam kažem – kaže jedan gospodin i dodaje.
– Bio je izuzetno miran, poput devojčice. Spreman svima pomoći. Do juče nisam znao da mu je tata imao oružje. Nisam mogao ni da zamislim da je vodio malog u streljanu – zaključio je jedan od prvih komšija.
BONUS VIDEO:
(Hypetv.rs/Kurir.rs)
