Rusija planira da dobije rat protiv Ukrajine 2025. godine i ostvari sve ciljeve koje je postavio Vladimir Putin, a u narednih deset godina moguć je sukob sa NATO-om. Ovo je kontekst izlaganja ruskog ministra odbrane Andreja Belousova na sastanku sa vojnim i obaveštajnim liderima, kojem je prisustvovao i Vladimir Putin.
Da li je to realno ili račun bez krčmara, odnosno samo božićna želja da se umiri sopstvena javnost? Stisnuta najavama drastičnih ekonomskih problema 2025. godine – stagflacije (stagnacije proizvodnje uz rastuću inflaciju i devalvaciju nacionalne valute) – i očekivanog pritiska novog predsednika SAD Donalda Trampa da započne mirovne pregovore sa Ukrajinom, Rusija je pokrenula očajničku zimsku ofanzivu da sprečiti ekonomske probleme i obezbediti najbolju moguću poziciju pre mogućih pregovora.
PUTIN NAJAVIO RAT
Ministar odbrane Belousov je iz Moskve rekao Trampu kakvi su ruski uslovi za pregovore. Prvi je prihvatanje svih pripojenih teritorija kao dela ruske teritorije. U drugi uslov spada denacifikacija, što u prevodu sa Putinovog „političkog“ jezika znači odlazak aktuelne vlasti, zatim demilitarizaciju, odnosno izostanak članstva u NATO, i neutralni status. Treće i veoma važno, ako Ukrajina odbije da pregovara pod ovim uslovima, ovi ciljevi će „nastaviti da se postižu ratom“.
Osim što plaši svet „nuklearnim ratom“, Putin i dalje govori da ne odustaje od ciljeva koji su započeli rat, a to su demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, njen neutralni status i, naravno, postavljanje kolaboracionistička proruska vlada. Opijen određenim uspesima na ratištu, ministar Belousov najavljuje „pobedu 2025. godine“, iako osim ovih utvrđenih pretnji iz tzv. specijalnih vojnih operacija nema naznaka šta bi se smatralo pobedom jer je teško očekivati da bi se tokom 2025. godine moglo dogoditi da Ukrajina kapitulira, što je zapravo jedini pravi cilj Vladimira Putina i ruskog režima.
Razgovori o predaji
Tu treba da počnemo i da završimo kada govorimo o poziciji Rusije. Ništa drugo nema, jer u svom komentaru prorežimska agencija Ria Novosti navodi da su „pregovori sa Trampom nepotrebni“ jer „Putinov plan za Ukrajinu funkcioniše“. Prema rečima njihovog komentatora Kirila Streljnikova, „Rusiji, zapravo, više nisu potrebni nikakvi pregovori i kompromisi jer se sve svelo na ono o čemu je naš predsednik Putin govorio od početka“. Dakle, pregovori kako ih Rusija zamišlja zapravo su, kao što smo već nebrojeno puta pisali, samo razgovori o predaji. Osim toga, rečeno je da se Rusija od rata sa Ukrajinom sprema za sukob sa NATO-om, iako ne pojašnjavaju kako i da li Rusija ima snage da se suprotstavi NATO-u, ne samo vojnoj, već prvenstveno ekonomskoj i ljudskoj.
RUSIJA IZGUBILA 600.000 VOJNIKA
Podsetimo, Rusija je, prema obaveštajnim podacima, do sada izgubila više od 600.000 vojnika. Odnosno isto toliko poginulo i ranjeno. Osim toga, da je Rusija nezasita i da na svaki način pokušava da izbegne pregovore potvrđuje i nedavna izjava Putinovog bliskog saradnika Dmitrija Medvedeva. Koji je, kako prenosi agencija Interfaks, na kongresu vladajuće Jedinstvene Rusije rekao da je „dozvoljava Rusiji“ da pripoji još neke ukrajinske regione. Čime zapravo poručuje da neće stati dok predsednik koji zadovoljava Moskvu ne sedi u Kijevu. Ili dok veći deo Ukrajine zapravo ne postane deo Rusije. Trebalo bi da bude potpuno čisto.
Podsetimo, Rusija je 2014. anektirala Krim. A 2023. čak četiri ukrajinska regiona, koje ne kontroliše u potpunosti – Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson. A već najavljuje da bi mogla da pripoji i one delove Ukrajine koji ne drži pod okupacijom. Što znači da je time najavljeno samo dalje pohode i produženje rata. U stvari, ne zna se šta je „pobeda 2025. godine“. Da li je to kraj rata, gde god da je linija razgraničenja. Ili osvajanje samo onih oblasti koje je Rusija proglasila za svoje.
Nedostatak radne snage
Kako će ove izjave i „signale“ protumačiti Donald Tramp, ostaje da se vidi. Iako je analitičar Ria Novosti uveren da se „Tramp već oprostio od Ukrajine“. U stvari, Tramp polaže velike nade u pregovore koje je zamislio. Podsetimo, Rusija je za vojsku izdvojila rekordnih 145 milijardi dolara. Od ukupno 436 milijardi dolara ostalih državnih rashoda. Vojni budžet je 6,3 odsto BDP-a. A ruski nezavisni analitičari napominju da na to treba dodati oko četiri odsto za druge represivne aparate: policiju i obaveštajnu zajednicu. Dakle, stvarni teret rata na rusku ekonomiju iznosi oko deset odsto BDP-a.
Putin, s druge strane, najavljuje čak 450.000 novih vojnika pod ugovorom za 2025. godinu. Iako nezavisni ruski ekonomisti kažu da se to može postići, Putin tada mora da računa na toliko manje radnika u proizvodnji. A ovi ekonomisti takođe smatraju da ruskoj industriji i poljoprivredi ionako nedostaje sve više radne snage. Prema nekim procenama, u industriji već nedostaje desetine hiljada kvalifikovanih radnika. Zbog toga su neke grane industrije došle u poziciju da im proizvodnja drastično opada. A poljoprivreda zbog toga doživljava velike probleme.
SERIJSKA PROIZVODNJA „OREŠNIKA“
Putin je najavio i „serijsku proizvodnju“ balističkih raketa Orešnik, koje već gađaju Ukrajinu. Ali nezavisni vojni analitičari pominju da Rusija može da proizvede najviše deset takvih raketa godišnje. Koje su još u fazi eksperimentalnog razvoja. Ruski vojni analitičar Jurij Fjodorov rekao je za RSE da ruska vojna industrija nije u stanju da nadoknadi gubitke tenkova. Drugih vojnih vozila i artiljerije, a raste i nedostatak protivvazdušnog naoružanja koje je korišćeno nerazumno i nepotrebno bez ikakvog razloga.
PUTIN NAJAVIO RAT
Razlog je što Ukrajina veoma efikasno koristi bespilotne letelice i bespilotne letelice. A Fjodorov smatra da je Ministarstvo odbrane zatrpano zahtevima za hitnu isporuku protivvazdušnog naoružanja. Kojih nema toliko, niti industrija uspeva da dostaviti ih po potrebi. Problem su i delovi koji su nabavljeni na Zapadu. A sada ih nema ili ih je teško nabaviti preko trećih zemalja, i to po znatno višim cenama.
Rat se nastavlja, a šta će biti posle 20. januara kada Tramp stupi na dužnost, videćemo. Do tada, tačno mesec dana, Putin će pokušati da zauzme što više teritorija. Nešto se, međutim, pitaju i Ukrajinci.
Hypetv.rs/N.Š.
