Izreka „niko ne zna šta se dešava iza zatvorenih vrata“ ne može biti prikladnija za jeziv slučaj Mišela Furnijea – ali i ostalih slučajeva koje opisuju dokumentarci o jezivim ubicama i njihovim ženama. Ovo je naš izbor za top 3 koje morate da gledate.
Poznat kao jedan od najsadističnijih serijskih ubica u Francuskoj, novi Netfliks dokumentarac „Monik Olivije: Prisustvo zla“ se bavi ulogom njegove žene u njegovim gnusnim zločinima.
Par se upoznao kroz zatvorski program dopisivanja dok je Furnije služio zatvorsku kaznu zbog seksualnog napada. Bivša medicinska sestra Monik Olivije sada služi 28-godišnju zatvorsku kaznu zbog saučesništva u pet ubistava svog partnera, uključujući i ubistvo britanske studentkinje Džoane Periš.
Dok je hladnokrvni ubica priznao da je ubio 12 ljudi, Olivije – koja je bila njegova treća supruga – je kasnije rekla jednom zatvoreniku da je taj broj premašio 30.
Dokumentarac istražuje u kojoj meri je Olivija bila piona u Furnijeovim zlim zločinima ili je igrala aktivnu ulogu. Ali mnoge žene ozloglašenih serijskih ubica nisu imale pojma o mučnim zločinima svojih muževa. Ovde duboko zavirujemo u nesrećne žene koje su pale na podle ubice – i zlokobne supružnike koji su, poput Olivije, bile isto tako krive.
Klovn ubica
Za mnoge ljude koji su živeli u blizini Džona Vejna Gejsija, on je bio savršen komšija – čak je nastupao kao klovn na dečijim zabavama. Oženio je Kerol Hof 1972. godine i živeo u Čikagu sa njom i njenih dvoje dece iz prethodnog braka. Kada je počela da se žali na neprijatan miris koji se širio ispod njihove kuće, on je odbacio njenu zabrinutost slabašnim objašnjenjima.
Ona će na kraju otkriti kasnih 70-ih da je prostor između poda i temelja na imanju koristio da sakrije tela 30 mladića i dečaka koje je ubio. Čudovište koje siluje decu osuđeno je za 33 ubistva i pogubljen je 1994. godine. Do danas nisu identifikovane sve njegove žrtve.
Njihov brak je bio u nevolji pre jezivih otkrića – Kerol je podnela zahtev za razvod nakon što je počeo da ostavlja časopise u kojima su prikazani goli muškarci po kući. Kada se suočila s njim, rekao joj je da preferira muškarce. Njihov razvod je okončan u martu 1976. Kerol, koja se ogradila od zločina svog muža – kasnije je rekla da veruje da su neka od ubistava počinjena dok su još bili u braku.
Ona je sumnjala da je muž vara
Kada je Linda Jejts 1999. primetila da se njen muž Robert Li Jejts čudno ponaša i odseda u lošim motelima, počela je da sumnja da je vara.
Mislila je da je potvrdila svoje strahove kada je pronašla „materijal za odrasle“ oko kuće koju je delila sa Jejtsom i njihovoih petoro dece, i otkrila da je izbušio rupu na njihovom tavanu da bi gledao kako jedan par ima seks.
Linda je navodno ostala sa svojim mužem 26 godina zbog njihove dece, a kasnije je priznala da je „romansa splasnula“, ali je „propatila“ da bi ostali zajedno kao porodica. Ali u aprilu 2000. policija ju je pozvala dok je bila na poslu da bi je obavestila da je telo Melodi En Marfin pronađeno u njihovoj bašti.
Kasnije se ispostavilo da je Jejts odgovoran za ubistvo najmanje 11 žena u Spokenu u Vašingtonu. Linda ga je posetila u zatvoru u želji da dobije objašnjenje za njegove postupke, ali ga nikada nije dobila. U intervjuu za TV emisiju Dateline, pitali su je zašto nije primetila da nešto nije u redu. Rekla je producentima:
– Toliko ste bliski sa nekim da to i ne primetite.
Mučan telefonski poziv
Između 1975. i 1980. Piter Satklif – poznat kao Jorkširski trbosek – ubio je 13 žena i ranio devet drugih u Jorkširu. Priča se da je njegov ubilački pohod počeo nakon što mu je rečeno da ne može da ima decu sa svojom ženom, učiteljicom Sonjom, koju je oženio 1974. godine. Za njihov brak se govorilo da je buran, prema piscu Gordonu Bernu, često bi ga ošamarila „kao nestašnog školarca“. Međutim, nije imala pojma da njen muž stoji iza ubistava – a meta su mu uglavnom bile skesualne radnice, udarajući ih čekićem pre nego što ih je više puta ubo.
Posle njegovog hapšenja čak deceniju kasnije, priznao je svoje zločine supruzi preko telefona. Kada je stigla u policijsku stanicu, rekao joj je:
– Ja sam. Ja sam Jorkširski trbosek, dok je ona, duboko šokirana, odgovorila:
– Zašto si to uradio, Pitere? Čak i vrabac ima pravo da živi.
Oni su ostali u braku nakon njegove osude 1981. godine, ali su se osam godina kasnije razveli 1994. godine. U kasnijem intervjuu potvrdio je da njegova bivša žena nije bila svesna njegovih zločina, tvrdeći:
– Nikada nisam bio obliven krvlju. Ljudi su govorili da Sonja mora nešto da zna zbog silne te krvi, ali nije bilo šanse da zna bilo šta, to su gluposti. Ona je savršena, bela kao sneg.
Izvor: žena
