Od 5. do 7. januara proslavljamo tri najradosnija praznika kod Srba, Tucindan, Badnji dan i Božić. Sve što se čini za vreme ovih praznika, a ima veze sa običajima, jeste u cilju blagostanja u sledećoj godini, zdravlja i dobijanja svih pogodnosti i dobrih plodova za nastupajuću godinu.
TUCINDAN
Na Tucindan se priprema pečenica, i to od ranije izabranog i posebno hranjenog, kao i za ovu priliku čuvanog praseta. Do podneva prase se kolje, ali i svi poslovi bi trebalo do tada da se završe. Posle toga, kako poslovi ne bi išli silaznom putanjom, ne bi trebalo ništa raditi.
BADNJI DAN
Na početku godine, važan praznik je i Badnji dan. Negde se veruje da naziv Badnji dan potiče od reči bdenje. Za Badnji dan se priprema večera. Na toj večeri se iznosi posna hrana i to što je moguće lepša. Bademi, orasi, lešnici, cela trpeza je posna i iznosi se sve više jela i to što više, jer to predstavlja da će godina biti uspešna i da će biti izobilja. Posebno mesto zauzima Badnjak koji se unosi u kuću i dodaje da njega obavezno u kuću unosi domaćin kuće, a domaćica je ta koja dočekuje, kao i dečica koja trče za njim i pijuču.
BOŽIĆ
Sedmog dana od Nove godine, slavimo najradosniji hrišćanski praznik, Božić, rođenje Isusa Hrista, sina Božijeg. U narodnoj tradiciji imamo tri simbola koja se vezuju za ovaj praznik. To su česnica, položajnik i pečenica. Česnica, kao naziv, nije nešto što se vezuje za hleb, već je simbol za namirnicu koja ima svoj ritualni karakter i u koju se ubacuje para. Kod nas u Beogradu pravi se prava srpska pogača. Para je osnova i za onoga ko nju izvuče, veruje se da će imati novce, blagostanje i da nikada neće oskudevati ni u čemu.
Hypetvrs/pink
