POSLEDNJE JAVNO POGUBLJENJE GILJOTINOM JE BILO 1939. GODINE! Evo i zašto
Tog 17. juna 1939. godine ispred zatvora San Pjer u Francuskoj je izvršena poslednje javno pogubljenje giljotinom. Publika je, kako podseća National geographic slavila uz šampanjac a zbog te histerične radosti koja je vladala među gledaocima dok je na pod padala mrtva glava, u Francuskoj je zabranjeno bilo kakvo javno pogubljenje.
Evropa strahuje od rata, Francuska od ubice
Podsetimo, sve se dešava u trenutku kada većina Evrope strahuje zbog sukoba koji se odvijaju širom kontinenta – poput Španskog građanskog rata i širenja nacizma i fašizma. Francuska je za to vreme živela u strahu zbog serije ubistava koja su se dešavala u Parizu.
Naime, između jula i novembra u ovom gradu su ubijeni – američka balerina, medicinska sestra, šofer, pozorišni producent, reklamni agent i na kraju agent za nekretnine. Svi ovi zločini alarmirali su policiju.
Prethodno je iz zatvora izašao Eugen Vajdman nakon odslužene petogodišnje kazne. Njegovi novi prijatelji, koje je upoznao u zatvoru i on su smislili novi unosan biznis – kidnapovanje i pljačkanje stranih turista u Francuskoj koji u većini slučajeva završavaju mrtvi.
Naime, već prvi pokušaj je bio neuspešan jer je žrtva uspela da se oslobodi i pobegne ali to ovu bandu ne obeshrabruje i oni nakon par dana kidnapuju sledeću žrtvu – njujoršku plesačicu po imenu Žan de Koven.
Ovaj put odlučili su da iskoriste Eugenovu harizmu i zavodljiv pogled, kako bi mladu ženu namamili u dvorac Fontenblo i tamo je oteli. Ali sve se završilo tragično – Žan je slučajno otrovana.
Vajdman i pomagači ubijali širom zemlje
Tokom narednih meseci, Vajdman i njegovi pomagači izveli su još nekoliko ubistava. Ipak, kada je supruga jedne od njihovih žrtava prijavila nestanak muža, policija je u njegovoj kancelariji za nekretnine pronašla vizit kartu na ime Artur Šot – ovo je bio trag koji će ih dovesti do ubice.
Nakon ispitivanja i potvrde Arturovog alibija, on ih je uputio na izvesnog poznanika Karera (Vajdman) koji je skoro misteriozno nestao, ali za koga je znao da kod sebe imao nekoliko njegovih vizit karti koje su mu mogle ispasti iz džepa u kancelariji mrtvog čoveka.
Osmog decembra 1937. godine, inspektori su uspeli da mu uđu u trag u vili koja se nalazila na periferiji Pariza.
Čim su stigli, prišao im je mladić koji se predstavio kao Karera, ali kada su mu inspektori zatražili dokumenta – posegnuo je u džep i izvukao pištolj kojim je pucao na njih. Iznenađeni uhvatili su se u koštac sa njim, nakon čega su uspeli da ga savladaju. Pretres kuće koji je usledio ih je doveo do užasnog otkrića – ispod stepenica u prizemlju otkrivena su dva beživotna tela.
Psihijatri kao opisali kao „vrhunskog degenerika“
Karer je tokom ispitivanja u policiji priznao da je njegovo pravo ime Eugen Vajdman i da je počinio niz zločina. Uprkos činjenici da nijednog trenutka nije odao svoje prijatelje, oni su se dobrovoljno predali nekoliko dana kasnije.
Tako su se posle više od godinu dana istrage, u martu 1939. godine optuženi pojavili pred sudom. Prilikom procesa psihijatri su Vajdmana opisali kao „vrhunskog degenerika“, nakon čega mu je izrečena smrtna kazna.
Rano ujutru 17. juna 1939. godine Eugen Vajdman je izveden ispred zatvora San Pjer, gde ga je čekala giljotina, gomila koja ga je vređala i novopostavljeni dželat bez iskustva. Prestravljeni Vajdman je počeo da se otima, a stražari su jedva uspevali da ga obuzdaju. Nekoliko njih je moralo da ga podigne i drži dok je sečivo giljotine padalo.
Mediji tog doba su izvestili da se u trenutku kada je Vajdmanova glava padala na tlo, začulo otvaranje nekoliko flaša šampanjaca uz glasne povike odobravanja od strane publike.
Ovakvo „histerično ponašanje“ je bilo toliko skandalozno da je francuski predsednik Albert Lebren ubuduće zabranio bilo kakvu vrstu javnog pogubljenja.
Izvor: nationalgeographic.rs