Na incident sa pojavom nepoznatih dronova iznad Merdara i Raške državni i vojni vrh reagovao je podizanjem „migova“, kao i naređenjem da se sumnjive letelice uklone sa neba Srbije.
Za ovom vrstom intervencije za sada, srećom, nije bilo potrebe, jer su se letelice povukle sa neba centralne Srbije.
U slučaju ponavljanja ovakvih incidenata Vojska Srbije ima na raspolaganju više mogućnosti da se suprotstavi dejstvu izviđačkih, pa i borbenih dronova koji bi se neprijavljeni pojavili iznad njene teritorije.
Kako objašnjavaju poznavaoci PVO naoružanja, vrsta oruđa za kojim bi vojni vrh posegnuo zavisi od više faktora – tipa i vrste bespilotnih letelica, brzine i visine na kojoj lete, kao i površine njenog radarskog odraza.
Naše oružane snage koriste lake artiljerijsko-raketne sisteme koji su nezaobilazni u borbi protiv bespilotnih letelica, kao i kamikaza dronova koji se sve više koriste. Reč je o sistemima „strela“, „bofors“, „pasars“, „praga“ i drugi. Okosnica ovih oruđa su topovi, koji su uspešni u „skidanju“ letelica koje lete nisko i malim brzinama. Ovi ciljevi najčešće su nevidljivi za savremene raketne sisteme.
Naše oružane snage koriste lake artiljerijsko-raketne sisteme koji su nezaobilazni u borbi protiv bespilotnih letelica, kao i kamikaza dronova koji se sve više koriste. Reč je o sistemima „strela“, „bofors“, „pasars“, „praga“ i drugi. Okosnica ovih oruđa su topovi, koji su uspešni u „skidanju“ letelica koje lete nisko i malim brzinama. Ovi ciljevi najčešće su nevidljivi za savremene raketne sisteme.
U krugu oruđa koja bi mogla da se suprotstave besposadnim platformama u vazdušnom prosotoru je i „pancir“, ruske proizvodnje. Njegova važna karakteristika jeste da preko radara otkriva i prepoznaje i ciljeve veoma malih odraznih površina. Pored raketne komponente „pancir“ poseduje i dva dvocevna topa kalibra 30 milimetara, koji efikasno „čiste“ mete na daljini do četiri kilometra i visini do tri kilometra.
Da bi ova vojna tehnika bila efikasna i u borbi protiv dronova pokazuju i iskustva iz rata 1999, kada je Vojska Jugoslavije u više navrata obarala NATO bespilotne letelice.
Savremeni dronovi, međutim, lete i na visinama koje su često nedostižne za postojeće lake artiljerijsko-raketne sisteme čija je efikasnost najčešće limitirana visinom od približno 3.500 metara. Poređenja radi, popularni turski „bajraktar“ može da krstari i do 9.000 metara.
RAČUNAMO I NA „LETEĆE TENKOVE“
U slučaju najezde neprijateljskih dronova računa se i na leteće tenkove – helikoptere Mi-35, kojima borba sa bespilotnim letelicama nije prioritetni teren primene, ali bi protiv njih mogli da se suprotstave topovima i raketama „vazduh-vazduh“. Takođe, „za nevolju“ ove zadatke mogli bi da obavljaju i postojeći helikopteri tipa „gazela“, odnosno „gama“, koji mogu da se naoružaju projektilima „strela“.
Izvor: ALO, NOVOSTI
