Poruka u dva ujutru kojom je Iva Todorić ovom čoveku promenila život

Očajan da spasi majku na samrti, poslao je poruku Ivi Todorić, ne znajući da je to ona. Pet godina kasnije – zajedno su otvorili cvetni atelje, a Iva mu je, kaže ne suzdržavajući suze, promenila život.

O malom idiličnom cvetnom ateljeu na Kaptolu poslednjih dana pisali su svi mediji, ali kakva se priča krije iza ovih vrata, malo ko zna. U emotivnom razgovoru za Hype Hrvatska, Iva Todorić i Ante Jurković ispričali su nam do sada nepoznate detalje njihovog sudbinskog susreta. Ovo nije priča o njihovom Ateljeu sreće niti o poslovnoj saradnji, ovo je priča o jednom prijateljstvu, ljudskosti i Ivi Todorić kakvu, sigurni smo, javnost još nije imala priliku da upozna.

Kako je zapravo počela vaša priča? Kako ste se uopšte upoznali?

Ante: Ja sam Ivu upoznao u trenutku…

Iva: Kad nije znao da sam to ja, hahaha…

Ante: Da, haha… Uglavnom, priča počinje tako što je moja mama bila na samrti, imala je sedam dana života i u bolnici su mi sugerisali da „nabavim crninu“. U tom trenutku, moja tada najbolja prijateljica predlaže da pokušam sa Anom Bučević. Ja kažem: „Ti si luda, ne mogu je spasiti ni doktori, sada će Ana Bučević.“ Sećam se, sedeli smo ispred bolnice i ja sam tražio i pisao mejlove, niko mi se nije javljao ceo dan, i video sam da „Srculence“ često piše neke komentare ispod objava, i prijateljica mi kaže da je to sigurno Anina asistentkinja. I ja pošaljem poruku u dva ujutru…

Iva: Misleći da sam Anina asistentkinja, haha…

Ante: I „Anina asistentkinja“ odgovori na moju poruku i zamoli me da joj objasnim o čemu se radi. Sutradan su stigle knjige i tri videa. U narednih nedelju dana, sve se promenilo u maminom i mom životu. Do tad su joj organi radili samo 30 posto, bubreg joj je otkazao, a autoimuna bolest koju je dobila preko noći u kombinaciji sa mišjom groznicom, nestali su kao rukom odneseni. Posle pola godine mama je došla kući iz bolnice i godinu dana išla na dijalize. U međuvremenu, Iva mi je poslala sliku iz Međugorja i rekla da se pomolila za moju mamu i svog tatu, a ja i dalje nisam znao o kome je reč. Međutim, odlučim da Ivi pošaljem poklon, a žena na šalterskoj službi u pošti mi kaže: „O, sused, pa sa Todorićima se družite…“

Iva: A on uopšte nije znao sa kim se dopisuje.

Ante: Haha, kad sam guglao Ivu Balen, nije mi bilo dobro…

Iva: I stigao je paket, ogromna kutija, ja otvorim i izleti balon u obliku srca, unutra je napravio aranžman u obliku srca, puno anđela… Ja kažem: „Bože, kakav je ovo čovek?“ Znate, postoje ljudi koji imaju mnogo novca pa mogu kupiti prelep poklon…

Ante: A ja sam tada bio bankrotirao.

Iva: A on koji tada nije imao ništa, napravio je nešto što je bilo toliko kreativno, emotivno i divno, da me je to toliko dirnulo da sam rekla da ga želim upoznati i lično.

I, Ante, kakav je utisak ostavila „Anina asistentkinja“?

Ante: Hahaha, sećam se kao danas! Došla je sa velikom roza torbom, plišanom, sva u rozoj boji, gledao sam je kao u boga, haha, sedeli smo na kafi tri sata i pričali kao da se znamo ceo život. Rekla mi je da će se javiti kad dođe u Gorski Kotar jer sam tada bio u Rijeci. Hteo sam da joj se odužim jer sam prepoznao da je divna osoba i predložio joj da joj uredim kuću za Božić. Tada se dogodio kraj starog i početak mog novog života. Toliko sam se tresao dok sam kitio kuću…

Iva: Moj tata je najveći kritičar na svetu, nije lako nešto za njega raditi, haha…

Ante: Bilo je ispravki prvi put, haha, ali uglavnom, tako se rodila ta ljubav, i onda su me Iva i njena deca pozvali da dođem sa njima da proslavimo Novu godinu, i to je bilo to.

Zbog Ive si se i preselio u Zagreb?

Ante: Da, njen sin je želeo da idem sa njima na more i da se preselim u Zagreb, a Iva je rekla da se želje ispunjavaju. Tako sam se preselio u Zagreb, mama je bila luda jer sam ostavio siguran posao i platu, tada nije znala da Iva ima najveće srce na svetu.

Iva: Svaka mama bi se naljutila…

Ante: Nije sa mnom pričala dve godine zbog toga, a onda je Iva rekla: „Pošto si prvo bio kod nas, gde ima mesta za petoro, ima mesta i za još jednog.“ Počeo sam da živim sa njima.

Ali saradnja, kao i upoznavanje, dogodila se sasvim slučajno?

Ante: Radio sam za jednu cvećaru, pa drugu, pa kao konobar… Jedne večeri Iva ide na rođendan, spremila je poklon, ali je zaboravila na cveće. Odem brzo u vrt i napravim buket…

Iva: Ali znaš kakav je buket napravio od cveća iz mog vrta… Bilo mi je žao da ga poklonim, haha…

Ante: Svi su je pitali odakle je cveće, a ona je svima dala moj broj i tako je sve počelo.

A onda su došle „Latice sreće“?

Iva: To je takođe simbolična priča. Sekla sam ruže i pala mi je pored latica, velika, bela, u obliku srca. Slikala sam je i pokazala Anti i palo mi je na pamet – latice sreće! Uglavnom, „latice sreće“ stavljamo na bukete i poklone, sa porukama sreće koje idu uz ono što radimo. Volim lepo i volim da pomažem ljudima, volim da ljude činim srećnim. Ušla sam u ovaj posao jer me čini srećnom kada vidim da su drugi ljudi srećni kad uđu ovde. Nema novca koji može da ispuni moje srce emocijama kao kad vidim srećne ljude. Sve u životu što radim mora imati smisao, nikada nisam radila ništa zbog novca, sve radim da bi se neko zbog toga osećao dobro -otkrila je Iva za HypeTv.hr

Zato je, pretpostavljam, i naziv ateljea?

Iva: Tako je, kad je Ante počeo da radi, ja sam smislila naziv „Atelje sreće“ iz vrlo jednostavnog razloga – ljudi kupuju cveće da bi nekoga usrećili, a ovo je mesto gde se proizvodi sreća. Moraš biti stvarno u lošem stanju da se ne razveseliš cveću.

Dizajn enterijera potpisuje Nikolina Pišek, kako se uklopila u vašu viziju?

Ante: Znam da je Nikolina privatno uređivala sve svoje domove, bavi se time i završila je dizajn i arhitekturu, pa sam je pitao da nam pomogne. Poslušala je naše ideje, Ivina ideja je bio roze kutak, a Pink Panther je bila Nikolinina ideja, kao neki otkačeni lik koji nas sve nasmeje i izvuče osmeh svakome ko uđe.

Sa poslovne strane, zašto je odluka pala baš na Antu?

Iva: Imala sam mnogo mladih ljudi ispred sebe kojima sam pružala priliku, i videla da ili iskoriste ili ne. U Anti sam videla neverovatan talenat. On je toliko uradio od sebe, neverovatno. Doći i živeti u drugi grad sa 50 evra u džepu, bez krova nad glavom i ne znati šta sutra donosi… To može samo onaj ko ima veru.

Ali ovo je kreativan posao, slažete li se uvek?

Iva: Bila sam često gruba prema njemu, govorila sam mu sve što mislim bez zadrške, a Ante je svaki moj komentar uvažio. Imam mnogo prijatelja koji me svakodnevno pitaju za mišljenje, ali ako ne primeniš, ne pitaj me više. A Ante sve primeni. Podsticala sam ga da maksimalno razvije svoj talenat. Ima neverovatnu maštu i vredan je. Sećam se kad sam spavala u Gorskom kotaru, on je imao kilažu i nije smeo ništa da diže, a spustio je veliki stari ormar niz stepenice. Kad sam se probudila, skoro da sam pala u nesvest. Inspirisao me je! Šta god da mu date, on će to 100% vratiti, ali doslovno -otkrila je Iva za HypeTv.hr

Velike promene često nastaju malim odlukama, koji vam je trenutak bio prelomni?

Ante: Iva mi je poklonila seminar Ane Bučević u Rijeci. Došao sam ne znajući kako seminar funkcioniše, a Ana me pozvala da ispričam svoju priču.

Iva: Ana ima metode kreiranja života. Jedna od njih je pričanje nove priče. Nema pričanja šta je bilo, nego kako želiš da tvoj život izgleda. Ante je sedeo dijagonalno od mene, tada je imao 160 kila…

Ante: Ćelav.

Iva: Neprepoznatljiv. Okrenem se i pitam: „Ante, hoćeš li?“ I on priča svoju priču i kaže: „Život će mi se potpuno promeniti…“

Ante: „…svi mediji će pisati o meni i sa svojih deset prstiju ću se brinuti za sebe i mamu.“ Prošlo je pet godina, evo nas danas.

Iva, sve je počelo od Antinog pogrešnog tumačenja tvog nadimka na društvenim mrežama. Otkud nadimak „Srculence“?

Iva: Još me niko to nije pitao! U tom periodu sam intenzivno bila sa Severinom u ženskoj grupi. Ona nam je prvi put otkrila da je otišla na put sa bivšim mužem Igorom. Tada smo prvi put saznali za Igora. Prolazili su na aerodromu i davali kofere. Ona je poslala u grupu: „Iva, Igor ti šalje srculence.“ To je prvi put da sam čula za taj izraz. Poslala mi je čoveka sa „bold spotom“ u obliku srca na glavi. Bio je hit. Posle sam dobila mnogo ćelavaca, haha… Kako mi je napisala „srculence“, a ja sam osoba kojoj treba samo kliknuti, odmah sam rekla gotovo je. „Srculence“ na srpskom znači malo srce.

Zanimljivo, i možda malo kontradiktorno, ali Ante kaže da tvoje srce nije „srculence“?

Ante: Ne, ima najveće srce. Nadam se da se neće naljutiti nijedan član njene porodice ni njena deca, ali ja je gledam kao drugu mamu. Jer šta mi je dala… Ne samo poslovno i finansijski… Došla mi je u najtežem trenutku. Uvek sam imao osećaj manje vrednosti. Uz Ivu sam shvatio svoju veličinu, vrednost i pripadnost. Nikada se nije stidela druženja sa mnom. Jedino što je od mene napravila – gospodina! Bio sam klasičan, recimo, gej -rekao je Ante za HypeTv.hr

Iva: Hahaha…

Ante: Sa plavljenom kosom, loknicama, pletenicama… Ona je napravila od mene hodajući brend. Svako treba da ima svoju Ivu, a mladima poručujem da ne odustaju od svojih snova i, kako Iva kaže, snovi služe da se ostvaruju. Nikad ne zaboravite ljude koji su zalivali koren krošnje koja ste danas.